Hrvati druzenje upoznavanje kras

Dating > Hrvati druzenje upoznavanje kras

Click here: ※ Hrvati druzenje upoznavanje kras ※ ♥ Hrvati druzenje upoznavanje kras

Da vam kazem, ne mozete vi meni pricati o slobodama u modernoj sekularnoj Turskoj, prije Erdogana, kad sam ih ja dozivio u vrijeme vladavine vojne hunte, kad me turska policija 1995. On je svijet za sebe, i sigurno ti nece praviti problem ako platis kaznu 40KM, umjesto sto njemu dajes 20.

Kaze sto nije kod nas k'o u Njemackoj! Pod Jovanovicevom komandom u tajnoj policiji bilo je dvadeset pet cinovnika i stotinu agenata. Onda cemo traziti uzroke nasilnog ponasanja prema zivotinjama. Zloupotreba djece je kad vidite male Rome kako prose po ulicama, a onda dodje boss i pokupi pare. Nisam odusevljen politikom, ali stvarno vise nemam iluzije da postojeci politicari mogu bilo sta uraditi. Cijeli svijet je osudjivao brutalnost turske policije protiv nekoliko klosara, 20 placenika i 35 drogerasa. I eventualno sta i zarade.. Medjutim, problem pasa na ulici je previse izrazen problem i svako ko malo razmisli, bez reklamnog uplitanja, znace da nema drugog rjesenja osim eutanazije.

De nemojte se sad pitati sta bi bilo da sam pisao u dugim, umjesto u kratkim crtama :D Dodjemo mi pred skolu malo ranije, taman da Zdogovorimo kako cemo i sta cemo, kad nam pridje momak i predstavi nam se kao bloger Zulj, tako se upoznamo i on je s nama proveo cijeli dan, taman k'o neki blogerski sastanak i upoznavanje. Gola zenska tijela su skroz kul, pogotovo sto je skidanje i gledanje besplatno, i sto je glavni faktor slobode i ravnopravnosti postalo pokazivanje sisa i guza. Moja pretpostavka je da ce u novogodisnjoj noci bar 50 000 gradjana Sarajeva na neki nacin obiljeziti tu novu godinu.

Zec Online Journal - Nakon svih besciljnih lutanja, Odoh tebi, moja voljena, Ali izgubih te, U srcu pustinje, U srcu tvrdog pijeska...

UBIJ BLIŽNJEG SVOG I. REC AUTORA Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavestajnih sluzbi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima, sadrzana su snaga, moc i dugovecnost drzavne politicke policije, koja postoji na ovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i gonici i progonjeni, tacnije i dzelati i zrtve tajne policije. Malo je reci u srpskom jeziku koje tako sumorno zvuce, kao sto je to rec Udba. U njoj je sadrzan sav ljudski gnev i tihi otpor prema jednom delu zivota u komunistickoj Jugoslaviji, koji su mnogi njeni zitelji potisnuli, makar prividno, iz secanja. Udbom i danas ljudi zovu sve jugoslovenske sluzbe drzavne bezbednosti, jer zele da na taj nacin pokazu koliko su svesni zla koje je politicka policija nanela vlastitom narodu. Prema mojim procenama, jugoslovenska tajna sluzba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrecila najmanje pola miliona ljudi. Svedoci akcija jugoslovenske politicke policije secaju se Kocevja, Zelengore, crvenog terora, Golog otoka, obaveznog otkupa, Dahauskih procesa, cetvrtog plenuma, studentskih demonstracija, maspoka, liberalizma, kosovske drame, bosanskih progona, slucaja osmorice. Bile su to direktne posledice gradjanskog rata, medju Jugoslovenima i Srbima, ali i onog neobjavljenog gradjanskog rata koji je kasnije vodjen protiv politickih neistomisljenika. Tada su stradali pisci, umetnici, intelektualci, ali i obicni ljudi. Drzavu i njenu Sluzbu, kako je sami policajci zovu, to pamcenje ne sluzi, pa o svojim delima u ime naroda, a protiv naroda, javno nikada ne govore. Cutanje je deo policijske tajne zakletve. Procitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, vise govore o nedelima neprijatelja, nego o delima drzavnih cuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuci losim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokusa da resi enigmu tajnih sluzbi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Nema iole poznatijeg jugoslovenskog politicara starije generacije, koji u svojoj uspesnoj karijeri nije prekoracio i stepenicu ministarstva unutrasnjih poslova. Biti policajac bila je cast, a poslednjih godina Jugoslavije i sramota jugoslovenskih i srpskih politicara. Neki od njih su zato i skrivali te podatke iz svoje biografije. Rad u kontraobavestajnoj i obavestajnoj sluzbi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je cesto samo jednu od stepenica u politickoj karijeri mnogih nasih visokih funkcionera. U KOS-u su svojevremeno radili Nijaz Dizdarevic, Mitja Ribicic, Otmar Kreacic Kultura, Nikola Ljubicic, Budimir Loncar, Stane Dolanc, Josip Manolic, Anton Tus, Sveto Letica, Bozidar Grubisic, Bosko Siljegovic. SID je osnovao Edvard Kardelj i njegovi obavestajci su bili diplomate Maksimilijan Bace, Antun Vratusa, Zdenko Sveta, Edo Brajnik, Faik i Raif Dizdarevic, Veljko i Arso Milatovic, Ales Bebler, Milivoje Maksic, Branko Mikasinovic, Cvijetin Mijatovic, Josip Vrhovec, Janko Smole, Borisav Jovic. Za Oznu, Udbu, odnosno SDB su radili Josip Djerdja, Janez Zemljaric, Vladimir Rolovic, Svetislav Ceca Stefanovic, Franjo Herljevic, Joze Smole, Milan Miskovic, Josip Manolic, Josip Boljkovac. Rezidenti Kominterne bili su Josip Broz Tito, Ivo Lola Ribar, Josip Kopinic, Ivan-Stevo Krajacic, Zdenka Kidric i Andrija Hebrang. Osnivaci Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovic i ruski pukovnik Timofejev. Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari zivota i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji. Tako velika koncentracija bivsih agenata i policajaca u vlasti, moze se objasniti cinjenicom da je druga Jugoslavija nastala iz rata, tj. U njoj su novi lideri bili ili vojskovodje ili clanovi organa bezbednosti. Josip Broz Tito, Cvijetin Mijatovic, Raif Dizdarevic i Bora Jovic kao obavestajci, komandanti, ministri, ambasadori, dogurali su i do pozicije predsednika Jugoslavije, a Nikola Ljubicic do prvog coveka u Srbiji. Zavisno od prilika i dogadjaja na unutrasnjoj politickoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne price, koje su ponekad imale i karakter mita. Jos tokom rata u narodu je rodjena posalica da? Druga izreka, koja je postala i politicki moto, glasila je? Udba je srpska sudba?. Ona je na najslikovitiji nacin odrazavala narodno shvatanje moci i nemoci srpske, a i jugoslovenske tajne policije. Desavalo se da su Ozna, tj. Udba i kasnije SDB po svojoj moci izjednacavane sa snagom jednog NKVD, kao i jedne CIA i mocnog KGB. Na Brionskom plenumu, uostalom, i citava jugoslovenska policija predstavljena je kao drzava u drzavi, a njena tajna sluzba Udba kao drzavni neprijatelj broj jedan. To politicko sudjenje Aleksandru Rankovicu, pretvorilo se u obracun sa, pre svega, srpskim kadrovima u tajnoj policiji. Ono je surovo pokazalo koliko je drzava Jugoslavija malo marila za svoje obavestajce, kontraobavestajce, operativce, agente i spijune. Kako ih drzava nije volela, onda ih je i narod mrzeo. Partija ih je gurnula na djubriste zivota i istorije kao potrosenu decu jedne revolucije, ali i kao isluzene radnike jedne personalizovane tajne sluzbe, olicene u likovima Josipa Broza Tita, Ivana Steve Krajacica i Staneta Dolanca. Prvi je bio veliki Jugosloven, drugi veliki Hrvat, a treci veliki Slovenac. Sva trojica nisu voleli Srbe, tacnije bojali su se jake Srbije. Kako se kretao odnos politickih snaga izmedju federacije, republika i pokrajina, Slovenaca, Hrvata i Srba, izmedju vladara i posilnih, takva je bila i sudbina tajne policije i njenih funkcionera i operativaca. Medjusobni obracuni, najcesce upereni protiv Srbije i srbijanskih kadrova, cesto su isli bas preko ledja tajnih policajaca. Poslednjih dvadeset godina, tajne sluzbe SFRJ su cak tiho i podmuklo ratovale medjusobno. Prva jugoslovenska tajna sluzba pravljena je po komunisticko - internacionalnom receptu Moskve i NKVD, a rasturana je po planu vasingtonske centrale i satelita Novog svetskog poretka. Taj plan podrzavala je tzv. Drzavna bezbednost Jugoslavije i posebno tajna policija Srbije, prezivele su cetiri udara i cetiri reorganizacije, ali nisu prezivele razbijanje druge Jugoslavije. Raspale su se pre SFRJ na bezbroj komadica. Posebno se zahvaljujem na pomoci gospodji Ljubici Kresovic i njenim sinovima Borislavu i Dragomiru Kresovicu, kao i porodici Gradimira Markovica, Ljubisi Vasilicu, Cedi Risticu, Milosu Misi Milenkovicu, Miri i Slobodanu Pavlovicu, dr Pavlu Topalovicu, dr Milu Boskovicu, Dragoslavu Djordjevicu, dr Bosku Todorovicu, dr Petru Knezevicu, Dusanu Vilicu, Aleksandru Milanovicu, Miodragu Japundzi, dr Andriji Savicu, Bozidaru Spasicu, Draganu Mitrovicu, Ajsi Sikanji, i recenzentu dr Obrenu Djordjevicu. Ova knjiga je posvecena mom ocu Svetozaru M. Lopusini, bivsem komandiru milicije u Brusu. Oci i usi Beograda Svaki vladar voli dosluh, pa i sam gospod Bog. To se moze i zakljuciti iz trinaeste glave Biblije, u kojoj pise da:?... I Mojsije ih posla da potajno ispitaju zemlju Hanan...? Najstariji pisani trag o spijunazi nadjen je na glinenoj plocici ispisanoj pre 4. Prvo najznacajnije pisano delo o obavestajnoj sluzbi, medjutim, ostavio je Sun Cu Vu, u Kini pet stotina godina pre nove ere. Ko zeli da vlada, mora da ima sposobnost da vidi i predvidi dogadjaje u vlastitoj drzavi i okolini. Kineski carevi su za to koristili pet vrsta spijuna. Vizantija je u ranom srednjem veku spijunazu ugradila u svoju diplomatiju, a Papska kurija u crkvenu politiku. Tek su Francuzi u trinaestom veku, kada je doslo do institucionalizacije policije, svoju obavestajnu sluzbu ugradili u drzavni aparat. Karlo peti je imao? U vreme apsolutnih monarhija, zbirske igre odvijale su se po dvorovima i medju plemstvom, da bi stvaranjem prvih gradova- drzava u Italiji, spijunaza postala i opasna drustvena zabava. Vladari su red i mir cuvali uz pomoc bucne i tesko naoruzane javne milicije, a svoju vlast uz pomoc tajne policije. Zbog verskih i gradjanskih, ratova obavestajni poslovi su se vec u sedamnaestom veku delili na? Tacnije, zadaci agenata, vec tada su bili prikupljanje informacija o domacim zaverama i o komsijskim vojnim planovima. Osnivac i prvi ministar te moderne tajne policije u Engleskoj, bio je Frensis Volsingem. U Francuskoj osamnaestog veka, bio je to ministar Jozef Fuse, a u Pruskoj, polovinom devetnaestog veka, nacelnik unutrasnje i spoljne bezbednosti bio je Vilhelm Stiber. Tek dvadeseti vek je pokazao punu snagu i moc obavestajnih sluzbi, i to u oba svetska rata. To je bilo vreme totalne spijunaze, kada je zaracenim i posvadjanim drzavama najvaznije bilo da prepadnu protivnika i to na njegovom terenu. Tajne sluzbe su se tada najvise bavile prikupljanjem vojnih podataka druge strane; pronalazenjem informacija o novim tehnickim i naucnim dostignucima; aktiviranjem pokreta otpora u okupiranim zemljama i akcijama dezinformisanja i varanja neprijatelja. Pariz, London, Kazablanka, Istanbul, Kairo, Berlin, Rim bili su, u to ratno vreme najveci centri medjusobnog spijuniranja zaracenih strana. Kineski vojskovodja Sun Cu Vu, smatrao je da nameru neprijatelja, vladar moze saznati samo uz pomoc drugih licnosti. Te licnosti bili su spijuni, koje je ovaj teoreticar vojne misli svrstao u pet kategorija: mesni? Engleski kralj Henri VII, medjutim, razlikovao je samo tri vrste obavestajaca: tajni agent? Bez obzira koliko vremena proslo, ove vrste poslenika tajne policije postojale su i postoje vec decenijama u svim drzavama i sistemima, mada cesto i pod drugim imenima. U drzavi Srba pod Nemanjicima, policijskim poslovima su se bavili vlastelini, zupani i sami knezovi i vojvode. I u vreme Karadjordja i Obrenovica knezovi i vojvode su cuvali vlast, dok su Turci stolovali u Beogradu, cak i kad je posle I srpskog ustanka formiran Praviteljstvujusci sovjet. Tajna sluzba je, medjutim, bila u rukama samog Vozda. On je, u svojoj malenoj drzavi, imao i zakonik o spijunima. Istoricari se danas ne spore, da je Vujica Vulicevic bio najpoznatiji ustanicki spijun, ali su jos u dilemi da li je on radio za Karadjordja ili za Milosa ili za obojicu i sebe istovremeno. Temelje srpske sluzbe bezbednosti postavio je jos knjaz Milos Obrenovic u okviru Popeciteljstva vnutrenih dela i Popeciteljstva vojenih dela, koja su vodili Dimitrije Davidovic i Mileta Radojkovic. Njihov zadatak je bio da paze?... Dr Andreja Savic je, u svom udzbeniku za srpske policajce 1994. Obavestajna sluzba je drustveno? U svim drzavama sveta, ta sluzba je formacijski smestena u resor drzavne bezbednosti pri civilnim, a negde i pri vojnim ministarstvima. Zbog toga sto obavestajne sluzbe deluju i unutar jedne zemlje, ali i u svim regionima sveta, moze se reci da one nisu orijentisane usko nacionalno, vec internacionalno, pa im je tesko i odrediti siri okvir njihovog policijskog i prostornog delovanja. Zavisno od same organizacije tajne policije, njene nadleznosti i predmeta rada, obavestajne sluzbe se, u teoriji i praksi, dele, na strateske i takticke, na vojne i civilne, odbrambene i agresivne, na unutrasnju i spoljnu, odnosno na obavestajne i kontraobavestajne. Obavestajna aktivnost vezana je za prikupljanje, obradu i prezentaciju podataka o delatnosti protivnicke strane, dok se kontraobavestajna bavi zastitom vlastitih sistema, ali i otkrivanjem i onemogucavanjem stranih sluzbi, kao i njihovim dezinformisanjem. Shodno tim vrstama poslova i pripadnici tajne sluzbe dele se na obavestajce i kontraobavestajce. Najbitnije je, medjutim, da je taj resor drzavne bezbednosti, kao deo drzavnog aparata, bio neosporno i institucija koja bitno utice na stvaranje politickih odluka garniture na vlasti. Taj uticaj tajna sluzba, a posebno politicka policija zasniva, tvrdi dr Andreja Savic, pre svega na svojim specijalnim ovlascenjima i metodima rada, na monopolu nad najdelikatnijim informacijama, na usmeravanju same sluzbe prema drzavnickim i politickim potrebama vlasti, kao i na neposrednom kreiranju drzavne politike. Odnos izmedju drzavne politike i tajne policije se u osnovi svodi na odredjivanje poslova i zadataka za obavestajnu sluzbu od strane politickog vrha, sa jedne strane i od povratnog uticaja politicke policije, svojim informacijama i analizama na organe vlasti, na drugoj strani. Iskusni obavestajci, medjutim, skloni su da kazu kako je tajna policija uvek bila samo servis politickog vrha za borbu protiv unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja, odnosno za ocuvanje postojeceg rezima. SRPSKI SPIJUN Takva tajna sluzba bila je i u Srbiji u sustini politicka policija, jer se bavila otkrivanjem namera i sprecavanjem delovanja prvo protivnika vladara medju samim Srbima, a zatim neprijateljske turske strane. Sam srpski knjaz Milos imao je uhode koje su pratile i usmrtile srpskog vozda DJordja Petrovica, ali i svoje spijune, koji su mu javljali sta spremaju turske age i dahije. Za vreme vlasti Obrenovica, najpoznatiji srpski obavestajac i profesionalni policajac bio je Sima Nesic, prevodilac kod Turaka. On je bio sin uglednog beogradskog trgovca i kmeta Pavla Nesica. Studirao je u Becu trgovinu i bankarstvo. Nikola Hristic, ministar unutrasnjih dela, dok je radio na formiranju prve srpske politicke policije zapazio je svetske manire Sime Nesica i postavio ga za prvog obavestajca Srbije. Nesic je koristio svoja poznanstva sa Jevrejima, da preko njih dodje do podataka o turskoj upravi i vojsci. Glavni saradnik mu je bio trgovac Mosa Mevorah. Posebno vazne podatke Nesic je dobijao od zavrbovanih turskih vojnika i oficira. Da bi se sto vise priblizio Turcima, obavestajac Sima Nesic se licno ubacio u njihovu upravu kao terdzuman, odnosno tumac. Tako je mogao da direktno prisluskuje i sultanovog izaslanika Afir pasu. O tome je Nesic obavestavao licno ministra policije Nikolu Hristica, a cesto i samog knjaza Mihaila Obrenovica. Prvi srpski obavestajac Sima Nesic, poginuo je na Cukur cesmi 1862. Jedna beogradska ulica i danas nosi njegovo ime. Najugledniji srpski policajci, dok su Srbijom vladali Obrenovici i Karadjordjevici do I svetskog rata, bili su ljudi od ugleda i autoriteta: Ilija Garasanin, Nikola Hristic, Radivoje Milojkovic, Milutin Garasanin, Stojan Novakovic, Svetozar Milosavljevic, Svetomir Nikolajevic, Nikola Stevanovic, Stojan M. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, unifikacijom policijske organizacije, temelji bezbednosnog sistema postavljeni su tek 1922. Ministarstvo unutrasnjih poslova Kraljevine SHS formirano je 7. U njemu su postojala cetiri sektora: Odeljenje za drzavnu zastitu, Odeljenje javne bezbednosti, Pravno odeljenje i Odeljenje za samoupravu. To prvo odeljenje bilo je nadlezno za rad drzavne bezbednosti. Odeljenje za drzavnu zastitu Kraljevine SHS imalo je u svom sastavu Odsek za suzbijanje unutrasnje antidrzavne i razorne propagande i akcije, Obavestajnu sluzbu, Odsek za suzbijanje spoljasne antidrzavne i razorne propagande i akcije, Odeljak za policijski nadzor nad strancima i putnickim saobracajem, Administrativni odeljak i Odeljak za stampu. Samo u gradu Beogradu, sa sto hiljada stanovnika, u to vreme radilo je hiljadu zandara i stotinak inspektora Odeljenja za drzavnu zastitu. Vec naredne godine, skola je imala pedeset polaznika. Ovakva organizaciona struktura srpske sluzbe bezbednosti, odgovarala je klasicnoj postavci u obliku lepeze svih tajnih policija sveta. Na njihovom vrhu se, obicno, nalazi centrala, ispod nje je centar za odredjeni region, zatim podcentri za okruge i srezove, i zatim obavestajni punktovi u svakom mestu i vaznijim institucijama i ustanovama. Svaka od ovih direkcija imala bi istovremeno i svoju mrezu obavestajaca, koji su bili podredjeni i odgovorni samo svojim naredbodavcima licno. Na taj nacin je ispostovan princip tajnosti veza i podataka, tako da drugi obavestajci i nacelnici tajne policije nisu mogli znati sta njihove kolege rade i sa kojim podacima raspolazu. Stvaranjem Kraljevine Jugoslavije, udareni su i novi temelji jugoslovenskog obavestajno? Zandarmerija je predstavljala okosnicu unutrasnje i javne bezbednosti. Kako su poslovi unutrasnje bezbednosti bili skoncentrisani u ministarstvu policije, to je ono bilo podeljeno na dva sektora? Direkciju javne bezbednosti i Direkciju nacionalne bezbednosti. Druga direkcija je zadatke drzavne bezbednosti izvrsavala kroz tri odelenja: politicko, specijalno- obavestajno i specijalne bezbednosti. Politicko odeljenje je, zapravo, bilo centar tajne policije Kraljevine Jugoslavije, iz koga se rukovodilo kontrolom i suzbijanjem aktivnosti stranaka i njihovih pristalica. Ono je vodilo, kako tvrdi dr Obren DJordjevic, istrage protiv uhapsenih lica i predavalo ih drzavnom tuziocu. U svom sastavu Politicko odeljenje je imalo politicki odsek za obavestajnu sluzbu, odsek za udruzenja i odsek za kontrolu stampe i stampariju. Ovo odeljenje je bilo srz politicke policije i zato je bilo najjace u Kraljevini Jugoslaviji, jer je pokrivalo teritoriju citave zemlje. Pred II svetski rat ovo odeljenje je posebno pratilo i suzbijalo aktivnost engleskih agenata na Balkanu. Kontraobavestajna mreza Kraljevine Jugoslavije, nije bila mnogo cvrsta, ni stabilna, jer je funkcionisala po potrebi, mada je postojala u svim vecim gradovima zemlje. Ovo odeljenje je tesno saradjivalo sa vojnom tajnom sluzbom. Obavestajna i Kontraobavestajna sluzba, i pri policiji i pri armiji, imale su prvenstveni zadatak da sakupljaju podatke i da se suprotstavljaju delovanju stranih tajnih sluzbi kako unutar Jugoslavije, u diplomatskim, privrednim i vojnim predstavnistvima, tako i napolju, pre svega da deluju protiv agenata iz Madjarske, Austrije, Italije i Bugarske. Poseban zadatak im je bio da se bore protiv ustaskih i siptarskih secesionista i emigranata. Odeljenje specijalne bezbednosti staralo se o evidentiranju svih osoba cija je aktivnost bila bitna za sam rezim, kao i o vrsenju analitickih poslova u tajnoj sluzbi. U odsecima na terenu formirani su i posebni dosijei za pracena lica, cije su kopije obavezno morale da se salju za Beograd, gde je osnovana Centralna kartoteka jugoslovenske politicke policije. Najpoznatiji policajac Beograda bio je u to vreme Dragoljub Dragi Jovanovic, sef Srpske drzavne bezbednosti, a kasnije i specijalni savetnik Ministarstva unutrasnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Gimnaziju je zavrsio u Velikoj Gradiski, a prava u Beogradu, gde se zaposlio kao policijski cinovnik Uprave grada. Tridesetak godina kasnije, kada je pred posetu kralja Aleksandra Zagrebu, otkrio ustasku zaveru, unapredjen je u nacelnika Opste policije Beograda, mada su svi znali da je direktno rukovodio drugim politickim odeljenjem. Iza njegovog napredovanja u policiji, stajali su i Anton Korosec, i Milan Acimovic, ministri policije, kao i premijeri Milan Stojadinovic i Dragisa Cvetkovic. Kralj Aleksandar je na dvoru imao dve svoje obavestajne suzbe, koje je vodio Petar Zivkovic. Ovaj iskusni obavestajac, ugradio je kraljevu licnu tajnu sluzbu u sve jugoslovenske stranke i na vezi drzao kao agente, spijune ili saradnike mnoge ugledne licnosti: dr Dragutina Kojica, dr Milana Srskica, Momcila Nincica, Voju Marinkovica, dr Ninka Perica, dr Nikolu Preka, dr Nikolu Nikica, Ivana Radica, Jovana DJonovica. Vladar je imao i svoje obavestajne centre u svim vecim gradovima, a u Beogradu je formirao i spijunsku mrezu za stampu, koju su vodili Toni Slogl i Milan Divjak. Beogradska tajna sluzba tog doba, imala je pet odseka? Kartoteka je bila zasebno odeljenje. Njihovi sefovi su bili Radomir Jovanovic, Veceslav Montanja, Kosta Tasic, Kazimir Magasic, Slobodan Vujkovic, Konstantin Zaho. Pod Jovanovicevom komandom u tajnoj policiji bilo je dvadeset pet cinovnika i stotinu agenata. Za rad protiv radikala, na primer, bio je zaduzen agent Steva Savkovic, novinar. Njegov kolega Josip Barisic, pratio je hrvatske stranke i politicare, a Bosko Radovanovic je kontrolisao demokrate i Zemljoradnicku partiju. Zakon o zastiti javne bezbednosti i poretka u drzavi i Zakon o Drzavnom sudu za zastitu drzave, dali su politickoj policiji Kraljevine Jugoslavije izuzetna ovlascenja u progonu kriticara rezima dinastije Karadjordjevic. Glavna meta progona, postala je ilegalna Komunisticka partija, pa su zato komunisti bili najveci problem kraljevske tajne policije. I posle okupacije Jugoslavije, dinasticka sluzba je nastavila da deluje, ali u sastavu kraljevske vlade u izbeglistvu i kvislinskog aparata u zemlji. U samoj Srbiji, na primer, delovali su Obavestajno odeljenje Komande srpske drzavne straze, pa Obavestajni odsek u stabu Srpskog dobrovoljackog korpusa, Poglavarstvo policije, a narocito je bilo aktivno Odeljenje specijalne policije Uprave grada Beograda i njegov cetvrti Antikomunisticki odsek, koji je vrlo tesno saradjivao sa Gestapoom. Gradska policija je tokom okupacije imala trista agenata, a Antikomunisticki odsek devedeset. Sef specijalne policije bio je 1941. Prvi odsek je u to vreme vodio Bora Mitrovic, drugi Josip Vucinic, treci Nikola Gubarev, cetvrti Bozidar? Bosko Becarevic i peti Milan Jelovac. Vecina njih su istovremeno bili i nemacki spijuni, dok je sam nacelnik Dragi Jovanovic sa Nemcima i Drazom Mihailovicem odrzavao direktne veze. Od toga je Jovanovic imao velike koristi, jer mu je, na primer, samo Gestapo u fond za progon komunista dao 1,4 miliona ondasnjih dinara. Dragi Jovanovic je bio upravnik, ali i glavni policajac Beograda, pa i Srbije sve do 1944. Njegovi najverniji agenti i istrazitelji bili su Becarevic, Grujicic, Steric, Golubjev, Pavlovic, Pantelic, Jeremic, Kosmajac, Miloradovic i Zlatar, a njihovi dousnici medju komunistima, po secanju samog Jovanovica, bili su Jovanovic, Buha, Zuti, Klonfer i Mali. Za cetiri godine borbe sa komunistima, tajna sluzba Dragog Jovanovica uhapsila je i saslusala 1. Odeljenje specijalne policije uspelo je da razbije organizacionu strukturu Komunisticke partije u Beogradu i Srbiji, a okupatori su uspeli da u Jugoslaviji instaliraju 669 nemackih centara, 102 centra italijanske i na desetine madjarskih i bugarskih centara tajne sluzbe. Kako Kominterna kaze KPJ nije imala posebnu organizaciju koja se bavila obavestajnom aktivnoscu za svoje potrebe, niti specijalno odabrane i izdvojene kadrove koji bi se bavili tim poslovima. Tajnost, konspiracija, budnost, zastita svog i tudjeg imena, posebno rukovodilaca, sifrovana prepiska, bili su utkani principi delovanja jugoslovenskih komunista. Samo godinu dana nakon sto je 1919. Potreba borbe za politicku vlast, u takvim uslovima, nalagala je KPJ da razvija svojevrsnu obavestajnu aktivnost, pa su sve vrste saznanja do kojih su dolazili aktivisti i simpatizeri partije, dostavljane direktno, cak do Centralnog komiteta. Na drugoj strani, posebnim merama bezbednosti, komunisti su se suprotstavljali delovanju organa vlasti Kraljevine Jugoslavije. Clanstvo je redovno, preko lista? Dousnik Branko Teodosic sa zenom, koja se potpisivala kao Cina Jota, je, na primer, politickoj policiji dostavio spisak od pedeset simpatizera KPJ. Zato su policijske provale i metodi mucenja komunista u partijskim celijama posebno analizirani, a sve partijske celije su u slucajevima izdaje tajnoj sluzbi blokirane i izolovane od ostalih. Povlacenjem u duboku ilegalnost, KPJ se spasavala od progona politicke policije Kraljevine Jugoslavije. Prve osnovne mere bezbednosne zastite KPJ je objavila u knjizi? Ko je ta pravila krsio, potpisivao je sebi smrtnu presudu. Da bi zastitila sebe, KPJ je bila surova prema kolebljivcima iz vlastitih redova. Biti komunista u Jugoslaviji izmedju dva rata znacilo je cesto i biti politicki kadar, ali i obavestajac partije, tj. Kominterne ili sovjetske drzave, odnosno GPU. Bila je to Drzavna politicka uprava SSSR-a sa pretezno kontraobavestajnim zadacima, koja je 1936. Partijsko skolovanje u Moskvi komunistickih internacionalaca bilo je uvek tesno povezano i sa agenturnim obrazovanjem. Istoricari se i danas trude da razaznaju i razdvoje politicku, partijsku i obavestajnu aktivnost jednog Petka Miletica, Mustafe Golubica? Mujke, dr Sime Markovica, Milana Gorkica, Borisa Kidrica, Andrije Hebranga, Ivana Krajacica, Josipa Kopinica, pa i Josipa Broza. Jedan od mladjih Titovih pratilaca, Marko Strunje, smelo je jednom prilikom izjavio da je Broz od 1922. Koliko je Josip Broz zatim, tridesetih godina bio jak kao vojni obavestajac i politicki komesar, svedoci Strunje, videlo se i po cinjenici da je on Staljinu doveo i namestio Beriju za sefa sovjetske tajne policije. U svojim memoarima, na primer, Jakov Blazevic tvrdi da je Andrija Hebrang hteo zajedno sa Vladimirom Bakaricem 1941. Crni se seca, da su tokom tridesetih godina u vojnoj tajnoj sluzbi SSSR-a radili Bosanac Ivan Kralj i Srbijanac Andrija Biklovic. Prvi je bio cak i sef GPU i tvorac jednog od najvecih srpskih spijuna Branka Vukelica, saradnika legendarnog Zorgea u Tokiju, a drugi je bio clan sekcije IV uprave GPU za likvidacije politickih licnosti po Evropi, u kojoj je neko vreme radio i Mustafa Golubic. Naime, pored obavestajnog rada, Moskva se aktivno bavila kontraobavestajnim, ali i specijalnim akcijama, odnosno i subverzivnom delatnoscu, koja je cesto podrazumevala i uklanjanje nepodobnih kadrova. Jedna od tajnih organizacija Moskve sa specijalnom namenom, nosila je ime? Zvanicno ova organizacija je pripadala tehnickom aparatu Kominterne. Njene temelje u Beogradu postavio je bas Mustafa Golubic, koji je, inace, bio koordinator ruskih tajnih sluzbi na tlu Jugoslavije. Mujka je bio clan centrale Komunisticke partije SSSR-a, zaduzen u Becu za Odeljenje Jugoslavija, a zatim rukovodilac Balkanske komunisticke federacije. U Jugoslaviji se pojavio prvi put 1932. Tada je ovaj Mostarac vec imao pedeset godina i status vecitog studenta. U beogradskom ansamblu tog? Popovic, radio-telegrafista pod sifrom? Ona je imala dve mlade saradnice Davorjanku Paunovic i Veru Miletic. Pored njih tu su bili i Pavle Popovic? Crni, Dida Demajo, Stevan Hristic, Dragutin? Guta Kostic, dr Misa Subotic. U drugom obavestajnom punktu u Beogradu, clanovi su bili Pavle Bastajic, Ceda Popovic, Nezir Hadzinazovic, Cile Kovacevic, Ceda Krusevac, Radivoje? Bata Uvalic, Mata Vidakovic, Bora Prodanovic. Pored njih, Pavle Popovic spominje kao ruskog obavestajca i pisca Dragisu Vasica. Blasko Neskovic, spanski borac. Istovremeno u Zagrebu je delovao poseban obavestajni centar koji je vodio Ivan Srebrnjak? On je bio Slavonac, obucarski radnik. Nekoliko godina je proveo u SSSR-u, gde je zavrsio vojno-obavestajnu skolu. U Jugoslaviji, odnosno u Zagrebu je bio sef sovjetske obavestajne sluzbe za Balkan. Koristio se jos laznim prezimenima Stefanovic i Ivancic. U Hrvatskoj je postojao i drugi centar, koji je pripadao Josipu i Steli Kopinic. Bio je to zapravo obavestajni centar Kominterne za osam srednjoevropskih drzava: Bugarsku, Grcku, Nemacku, Cehoslovacku, Madjarsku, Austriju, Svajcarsku i Jugoslaviju. Zadatak ovog centra, koji je radio od 1939. Pseudonimi Josipa Kopinica, rukovodioca ovog punkta u Zagrebu, bili su najcesce Vazduh i Ramon Valdes. Potpisivao se i kao Aleksandar. Staljin ga je zvao Stefan. Za Tita je bio Mali. U Hrvatskoj je bio major Markovic, za ustasku policiju i Antun Kadic, a za kraljevsku beogradsku policiju bio je inzinjer Nik Brozovic. Sam Kopinic, za sebe nije voleo da kaze da je obavestajac, neciji spijun, vec da je komunista, revolucionar, internacionalac. Kominterna, po kazivanju samog Josipa Kopinica, nije imala svoju posebnu prijemnu radio-stanicu u Moskvi, pa su sve depese njenih internacionalnih saradnika, isle preko drzavne sovjetske radio-stanice. Otuda, ono sto je bilo najinteresantnije i najvaznije za Kominternu, cesto, pretpostavlja Kopinic, nije odlazilo kod Dimitrova, vec je zavrsavalo kod Staljina, odnosno drzavnih organa SSSR-a. Tim podacima Moskva je hranila svoje obavestajne i kontraobavestajne sluzbe, a pre svih, Cetvrto odeljenje NKVD, koje je bilo zaduzeno za? To odeljenje je imalo zadatak da prikuplja sve interesantne podatke za bezbednost, ali i za unutrasnju i spoljnu politiku SSSR-a. Kako tvrdi Josip Kopinic, ne samo sovjetski obavestajac, nego i rezident tog IV odeljenja NKVD-a, a kasnije i KGB-a, bio je licno Ivan? Stevo Krajacic i to od 1942. Rezident je sef obavestajaca na terenu, na odredjenom prostoru, a to je Krajacic bio za Jugoslaviju, a i za drzave Srednje Evrope. Istina, Kominterna je trazila od KPJ detaljne izvestaje o radu, narocito zapisnike o pojedinim odlukama sednica Politbiroa i Centralnog komiteta KPJ, ali, kada je rec o direktnom, neposrednom kurirskom prenosenju tih dokumenata za Moskvu, bar sto se Tita tice, to je prestalo 1941. Jedino je Stevo Krajacic, sef IV sekcije sovjetske obavestajne sluzbe, redovno odlazio iz Zagreba u Sofiju i tamo predavao pisane izvestaje. Usput je svracao do Blaska Neskovica u Beograd. O tome je Stevo Krajacic pricao svom bratu Josipu, komesaru jedne nase divizije. On je imao svoj dnevnik i u njega unosio sve sto mu je Stevo Krajacic pricao o svojim putovanjima u Sofiju, i o zadrzavanjima u Beogradu...? Najkompletniju pricu o Ivanu Stevi Krajacicu imala je svojevremeno Dara Janekovic, koja je uspela da sa ovim sovjetskim agentom napravi visecasovni intervju. Neko joj je, medjutim, ukrao sve magnetofonske trake sa snimljenom ispovescu Ivana Krajacica. Sumnja se da je to on licno uradio, uz malu pomoc svojih saradnika. Vecina pripadnika jugoslovenske partijske tajne sluzbe, radila je u interesu Moskve, a ne beogradske ili zagrebacke centrale KPJ. Tako se i moglo dogoditi, svedoci Popovic, da je Mustafa Golubic sa svojim ljudima podigao narod na puc 27. Doduse, neki od aktivista ovih obavestajnih centara Kominterne i NKVD bili su clanovi KPJ, kao na primer, Vasilije? Cile Kovacevic, Voja Nikolic, Davorjanka Paunovic, kurirka CK KPJ, Vera Miletic, Milos Mamic i o svemu su obavestavali Aleksandra Rankovica i Svetozara Vukmanovica? Jacanjem te jugoslovenske frakcije unutar Kominterne, sto se povezuje sa Brozovim dolaskom u Kraljevinu Jugoslaviju, osnazeni su i politicki i spijunski sukobi izmedju pripadnika promoskovske i Brozove struje. U toj borbi za prevlast unutar Kominterne, istorija je pokazala, pobedio je Josip Broz, za koga se sumnja da je sredio da? Cicka i Andrije Hebranga. Glavni likvidatori Titovih protivnika, kaze Pavle Popovic? Crni bili su Boris Kidric, Ivan Karaivanov, a zatim Milovan DJilas. Kasnije je tu ulogu preuzeo Ivan Krajacic, zvani Stevo, koji je bio glavni obavestajac Moskve u Jugoslaviji i na Balkanu. O tome svedoci njegova sestra Emica Krajacic? Ivan Krajacic je pripadao egzekutorskoj grupi, formiranoj jos u Parizu posle sloma gradjanskog rata u Spaniji, u kojoj su bili i Mustafa Golubic, ali i Boris Kidric. Ivo je sve do 1943. Tacnije, radio je za njihove dve obavestajne sluzbe, a februara 1942. Taj zadatak mu je u Zagrebu preneo Ivo Lola Ribar. Kako je Tito, takodje, bio vezan za Kominternu, njemu je iz Moskve naredjeno da Ivu Krajacica stavi na najvisu vojnu duznost u Hrvatskoj, kako bi obavestajno mogao bolje da radi. Tom prilikom je doslo do nesporazuma, jer je Broz zeleo da Ivana Krajacica kooptira u CK Hrvatske i CK KPJ, ali Moskva to nije dala. Bilo joj je vaznije da Stevo radi za? Tito je Krajacica imenovao za komandanta Druge operativne zone, sto je zapravo bio obavestajni centar, u kome su radili i Marko Belinic, Antun Biber i Dragutin Sajli. O tome je Josip Broz odmah izvestio Kominternu, telegramom koji je potpisao konspirativnim obavestajnim imenom? Poruke koje je direkcija NKVD slala Titu iz stanice u Kujbisevu, bile su potpisane lozinkom? Te tajne depese iz Jugoslavije su slate po sledecem sistemu: pozivna oznaka? Prvo sa osnovnog, a zatim sa rezervnog talasa. One poruke koje su bile namenjene centrali Kominterne u Moskvi, Tito, Kopinic i Krajacic su adresovali sa lozinkom:? Sva trojica su prosla istu politicku i policijsku skolu u Moskvi, mada Broz i Krajacic to nisu zeleli da priznaju jugoslovenskoj javnosti, dok je prica o Kopinicu objavljena tek sredinom osamdesetih. Vlado Dapcevic se seca jednog incidenta kod Tita, kada je na veceri sa Rankovicem, Tempom i Krajacicem 1948. Evo kako nas napadaju, a mi smo im dali najbolje kadrove. Cak sam i ja radio za Ministarstvo drzavne bezbednosti NKVD!? Kada ga je Krajacic gurnuo nogom, da ga opomene da cuti, Broz mu je odgovorio da nema sta da krije, jer oko njega su njegovi najbolji kadrovi. Josip Broz i Josip Kopinic su se prvi put sreli, upravo u Moskvi, krajem maja 1935. Godinu dana kasnije i Ivan Krajacic je dosao u sovjetsku prestonicu. Kada su Tito i Stevo dosli u Pariz, posle rata u Spaniji, licno ga je Broz preporucio Kominterni kao obavestajca u Jugoslaviji, jer je taj posao obavljao sjajno za Bozidara Maslarica? Andrejeva, sovjetskog spijuna u Madridu. Svoj potpis, Ivan-Stevo Krajacic stavio je na zakletvu NKVD-u u Pragu 1936. Slicnu preporuku, ali dosta kraceg sadrzaja, Broz je dao i za druga Voksina, kako se tajno tada zvao Kopinic, jer je Moskva, njegovu biografiju sa karakteristikama, vec imala. Kopinic je bio sef centra za Srednju Evropu, pa je Krajacic i od njega dobijao obavestajne zadatke. Za ovu trojicu komunista, obavestajaca i politicara, a posebno za Broza i Krajacica, pokazace se kasnije, vezuje se direktan nastanak, razvoj, a zatim i propast sistema bezbednosti i tajne policije u Jugoslaviji od 1945. A nijedan od njih trojice nije bio Srbin. Titova tajna veza Prema istorijskim dokumentima, Josip Broz je postao obavestajac jos 1914. Titovi biografi su dugo godina precutkivali istinu da je Broz u I svetskom ratu bio vodnik u bataljonu 25. Njegov zadatak je bio da osmatra srpske pozicije, da upada na srpsku teritoriju, hvata zarobljenike, saslusava ih i iz njih? Podoficir Josip Broz je bio toliko dobar vojni obavestajac, da ga je komanda predlagala i za odlikovanje. Tu medalju je Tito i dobio sezdesetak godina kasnije iz ruku Kurta Valdhajma, mozda, ponajvise zato sto je, kako misli Dobrica Cosic, Josip Broz u citavoj svojoj politickoj karijeri srpsko nacionalno pitanje resavao na austrougarski i austromarksisticki nacin. Sa takvim obavestajnim iskustvom, Titu nije bilo tesko da u Rusiji nastavi da bude vojni obavestajac, ali Kominterne. Ima u Jugoslaviji publicista koji su tvrdili da je Josip Kopinic stvorio Tita, a da ga je Ivan Krajacic unistio. Za razliku od Josipa Kopinica, koji je voleo da deluje iz senke, i mrzeo vlast i sve sto ona donosi, Ivan Krajacic, poznatiji kao Stevo, voleo je javnost i vladavinu. Samo nije voleo da priznaje da je ikada bio rezident Kominterne i NKVD u Jugoslaviji. Dr Obren DJordjevic seca se, da je Krajacicu federalna tajna policija oduzela tajnu radio-stanicu, sa kojom je drzao vezu sa Moskvom, tek 1985. Tu radio-stanicu uzeo je general Jere Grubesic, nacelnik vojne kontraobavestajne sluzbe, sa namerom da proveri da li je Krajacic zaista i pred smrt radio za KGB. Izgleda da jeste, jer je i u bolnickoj postelji, Stevo Krajacic lezao sa pistoljem ispod jastuka. Toliko se bojao stranih agenata i sopstvenih neprijatelja. A imao ih je puno. Svoju obavestajnu aktivnost ovaj slavonski metalac, kako je sebe cesto predstavljao, uporedjujuci se sa Josipom Brozom, zagorskim metalcem, zapoceo je 1936. Bio je tada zamenik Ivana Antonova Srebrnjaka, sefa grupe za atentate u kojoj su bili jos i Joca DJakovic, Nikola Kovacevic, Vlajko Begovic. Istoricari Komunisticke internacionale sumnjaju da su oni 1937. Sam Krajacic, svoju spijunsku biografiju je javno pominjao samo dva puta. U Moskvu sam isao kao kurir CK KPJ. S Titom sam u Moskvi ostao mesec dana. U Moskvi sam od njega cuo da se bavi obavestajnim radom. Bio je zaduzen za jugoslovenske kadrove pri Kominterni. Nije bio zadovoljan tim poslom, mislio je da ce uciti na jednom od univerziteta za strance. U Kominterni nije bilo drugih poslova sem kadrovskih. Pratio je rad svakog komuniste ponaosob. Bez razlike na funkcije i hijerarhiju u Kominterni. Cim je Tito dosao u Moskvu, poceo je da pise izvestaj o stanju u KPJ. Mene je konsultovao oko nekih kadrova koji su se nalazili u Parizu. Nakon toga je usledila molba da mu pomognem u prikupljanju nekih podataka o nasim ljudima koji su radili po punktovima van zemlje. Tada je Tito i dobio prvi zadatak od Kominterne. Sugerisano mu je da popuni obavestajni centar u Becu sa novim ljudima. U obavestajni rad me uputio Josip Broz. Ja to nisam ni krio od svojih drugova, bila je cast raditi za Kominternu. Svoju biografiju Kominterni sam napisao 1939. Mi smo obavestajno radili i dostavljali centru trazene podatke, nismo uopste mislili da obavestajno radimo za SSSR. Radeci za Kominternu, mi smo radili za nasu zemlju. Najveci broj tih informacija koje su dostavljane Moskvi, odnosio se na devijacije i sektasku borbu u Partiji, na trockiste i izdajnike, koji su se drzali slabo pred policijom. Rusi su bili odlicno obavesteni sta se desava u nasoj partiji. Jasno se videlo, pricao mi je Tito, da Rusi imaju posebnu obavestajnu mrezu medju nasim clanovima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Mora se znati da je Titova aktivnost u Kominterni bila vise kontraobavestajnog, nego obavestajnog karaktera. I sigurno su se njegovi bezbednosni podaci podudarali sa ruskim informacijama, jer da nije tako bilo, Tito ne bi dobio podrsku Kominterne da bude generalni sekretar KPJ...? U zvanicnim Krajacicevim biografijama izdatim u Jugoslaviji, nijednom nije napisano da se bavio obavestajnim radom u Kominterni i KPJ, da je bio obavestajni rezident na relaciji Bec? Pariz, niti da je skolovan za agenta i rezidenta u Moskvi i Pragu. Svojevremeno je u intervjuu zagrebackom? Ti njegovi moskovski dani i meseci pribelezeni su, po Stevinom naredjenju, u enciklopedijama samo kao? Zvanicno Ivan Krajacic je pristupio kominternovskoj agenturi, Odeljenju za kontrolu stranaca, koje je vodio Bozidar Maslaric? Andrejev, najblizi Brozov saradnik. Sa njim je Stevo bio u Spaniji, gde je stekao cin kapetana Republikanske vojske. Zadatak rezidenta Krajacica je bio, prvo da unutar KPJ, a i u Jugoslaviji stvori agenturnu mrezu za informisanje Kominterne, a zatim i da stiti Josipa Broza od frakcija, trockista, nacionalista unutar same Partije i Komunisticke internacionale. Saradjivao je sa Srebrnjakom, koga je nasledio na mestu sefa obavestajnog punkta u Zagrebu i sa Ivom Lolom Ribarom? Fiserom, koji je, pod Stevinom kontrolom, bio Titov licni obavestajac. Ako je, kao sto tvrdi Anton Duhacek, Tito jos 1940. Maceka, Lolu Ribara, Jokasa Dalibora, Francka Klinceva, Vlajka Begovica, onda se moze izvuci zakljucak da su Tito i Stevo u Jugoslaviji imali svoju privatnu tajnu sluzbu. Vec tada, Krajacic pocinje da stvara tajna dosijea o jugoslovenskim komunistickim kadrovima, koja je cuvao sve do svoje smrti 1986. Ostavio ih je u nasledstvo svojim pulenima, medju koje Vladimir Dedijer ubraja Josipa Vrhovca, Fabijana Trga i Budimira Loncara. Dolazak Broza na celo KPJ, bio je za obojicu kljucni momenat u njihovoj kominternovskoj i komunistickoj karijeri. Prvom da osvoji vlast, a drugom da bude u vrhu te vlasti. Kada je Broz dosao u Zagreb 1939. Ivan Krajacic, koga je Broz najradije zvao Stef, je bio kljucni covek u Brozovom obracunu sa konkurentima iz stare komunisticke garde, kao sto su bili Gorkic, Markovic, Golubic. U tim burnim godinama za KPJ, izgradjen je prisan i poverljiv odnos izmedju Josipa Broza i Ivana Krajacica, koji je u uzajamnom razumevanju prevazilazio uspostavljene relacije generalnog sekretara KPJ i obavestajnog poverenika Kominterne. Kao covek od iskljucivog Titovog poverenja, Ivan Krajacic je licno Josipu Brozu preporucio Jovanku Budisavljevic za rad u Belom dvoru. Josip Kopinic ne veruje da je Jovanka Budisavljevic bila Krajacicev ili Moskvin spijun kod Tita, ali podseca da je Stevo Krajacic bio njen stari svat na Titovoj i njenoj svadbi. Sam Krajacic je, inace, kao i Broz bio ozenjen Srpkinjom, Milicom Milidrag iz Bosne i Hercegovine. Milomir Maric je u uvodniku feljtona DJure Zagorca za? Drug Stevo bio najbolji drug naseg Najboljeg druga? Razlikovali su se jedino po tome sto je Broz uvek sanjao Jugoslaviju, a Krajacic Hrvatsku. Covek koji je spasavao Broza Tihi i poverljivi covek Josip Kopinic, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivac partijske celije u bokokotorskoj flotili, zbog cega je morao da emigrira u Bec. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko drzavljanstvo. Bio je stanar hotela? U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinic je Josipu Brozu dva puta spasavao zivu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Spaniju i njihovo hapsenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. Proveo je Kopinic i dve godine u spanskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politicki obavestajac u Zagrebu. Radio-stanicu je drzao u specijalnom bunkeru ispod stepenista. Prvi je poceo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove? Prvi je Moskvi slao depese o nemackim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti suruju sa ustasama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Vazduh, koji je drzao obavestajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. Glavna i tajna komunisticka? Njemu je Vazduh izdao i posebnu licnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimovic, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedocio Zvonko Moric, Kopiniceva desna ruka uoci II svetskog rata. Kopinicev centar slao je tokom rata Kominterni depese, sve do njenog raspustanja 1943. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo cak 4. Neke od tih depesa Kopinic je posle rata, uz detaljan izvestaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankovicu za arhiv Ozne, ali je, kazu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinic stigli su u Beograd februara 1945. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinic je zamolio Aleksandra Rankovica da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okoncao svoj zivot. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i zelji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinic je upucen na novi obavestajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atasea u Istanbulu, sto je bilo samo pokrice za njegov rad u diplomatskoj tajnoj sluzbi. Zahvaljujuci bas Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obavestajac Josip Kopinic uspeo je u jesen 1947. Stari, kada je dobio Vazduhovu informaciju, naprosto nije verovao u nju, ali posle objavljivanja Rezolucije IB pokazalo se da je od 18 tacaka Staljinovih optuzbi, Josip Kopinic dostavio Titu cak sedamnaest. O tome je Kopinic govorio u listu? Za mene je 1948. Negde u jesen ili zimu 1947. Zapravo Bejli mi je predao 18 optuzbi koje su smislili Staljin i Molotov protiv CK KPJ i Tita. Isprva sam mislio da je u pitanju cista provokacija i da je to deo kapitalistickih carki, cija je namera da nas, komunisticke drzave, zavade izmedju sebe. Ali, ne lezi vraze, jednog dana dodje jedan covek iz Donovanove sluzbe, znate iz americke obavestajne sluzbe. I veli mi: Frend, uskoro ce Jugoslavija biti na raportu kod Staljina. I on mi je dao spisak optuzbi koje su smislili u Moskvi protiv Tita i nase partije. Ni njemu nisam verovao. Medjutim, pojavio se jedan sasvim drugi covek, koji me je prosto zaprepastio. Reci cu da je bio Rus i da je bio general po cinu. Rekao mi je da je nedavno odrzan tajni sastanak rukovodilaca bezbednosti SSSR u Moskvi i da je bilo reci o mogucim akcijama u vezi sa Jugoslavijom, ukoliko Tito i CK KPJ ne prihvate ocene koje ce izneti Staljin, KP SSSR i Informativni biro... Prvo je bilo da uporedim spiskove optuzbi. Rus je popisao 15, Amerikanac 16, a Englez 18 tacaka optuzbi. Sve je tu u sustini bilo isto, samo su se razlikovale u sitnicama i po redosledu. Odmah sam trazio dozvolu da hitno krenem za Beograd. Zeleo sam da licno referisem Titu. Tito nije bio zapanjen. Sve je moguce Mali! Mislim da su ovo vase obavestajne podmetaljke. Videcemo kako se stvar bude razvijala!? Kada se nekoliko godina kasnije sve oko Rezolucije Informbiroa zavrsilo dobro po Tita, predsednik Jugoslavije zeleo da se oduzi Josipu Kopinicu za vernost, odanost i profesionalnost imenovanjem za admirala Ratne mornarice, ali je Josip Kopinic izabrao da bude direktor brodogradilista? Ovaj covek iz Titove senke izasao je tek 1983. U tome ga je omela hrvatska tajna sluzba, kojom je dirigovao Josip Vrhovec, pa se zbog mogucih neprijatnosti Kopinic iz Pule, sredinom osamdesetih, preselio u rodnu Sloveniju, odnosno Ljubljanu. O Josipu Brozu je u Jugoslaviji napisano oko devet stotina knjiga. U njima je, medjutim, bilo najmanje reci, upravo, o Titovom obavestajnom radu za Moskvu. I u njegovoj politickoj biografiji ima istorijskih rupa i to bas o periodima kada je Broz od referenta Balkanskog sekretarijata Kominterne uzleteo do generalnog sekretara KPJ u zemlji. Bilo je to vreme Staljinovih cistki, u kojima su stradali mnogi jugoslovenski internacionalci, ali ne i Josip Broz. Govoreci o tom vremenu, sam Tito je najcesce pominjao tri imena: Georgija Dimitrova, generalnog sekretara Kominterne, Vilhelma Pika, clana Izvrsnog komiteta, a nesto redje i Ivana Karaivanova, rezidenta NKVD. Dok je sa prvom dvojicom obavljao politicke i partijske zadatke selekcije kadrova za Spaniju i Jugoslaviju, sa trecim je Broz kao obavestajac Valter, vrsio proveru tih clanova Kominterne. Spiner, bugarski internacionalac, bio je neko vreme desna ruka Bozidara Maslarica? Andrejeva, koji je bio izaslanik NKVD u Kominterni. Zvanicno Maslaric je radio kao zamenik Manuilskog, Staljinovog predstavnika Svesavezne komunisticke partije boljsevika , i otuda imao dvostruki uticaj na Broza, i kao politicki, i kao obavestajni kadar. Sam Andrejev imao je velike primedbe na Valterov rad, posebno zbog njegovog raskalasnog privatnog zivota, a i zbog optuzbi Srebrnjaka da se Valter druzi sa jugoslovenskom burzoazijom. Broz je zbog toga bio pod partijskom i policijskom istragom, pa su ga Spiner i Andrejev uporno pratili. Josip Kopinic je, medjutim, uspeo da dokaze da je Broz cist, a da su drugi jugoslovenski komunisti sumnjivi, i to Gorkic, Miletic, i Srebrnjak. Optuzbe Vojne obavestajne sluzbe tj. Srebrnjaka su povucene, a Spiner i Andrejev su postali veliki Brozovi prijatelji. Jos su i bili zadovoljni izvestajima koje im je Broz dostavljao o kadrovima za Spaniju, kao i o stanju u KPJ i njenom rukovodstvu. Insistiranjem na svojim kadrovima, koji su odani Kominterni, a ne na staroj gardi, koja je tezila ka politickoj samostalnosti, Broz je ubedio i Andrejeva, i Dimitrova, i Staljina da mu povere mandat za stvaranje kominternovskog CK KPJ u zemlji. Neposredno pred postavljenje, Dimitrov mu je u poverenju rekao:? Od jugoslovenskih kadrova ostao si samo ti! Tito je u Moskvu dosao krajem 1934. Izvrsni komitet Kominterne mu je tada dao konspirativno ime Fridrih Valter, koje je Tito koristio sve do kraja II svetskog rata. U tom periodu, Josip Broz se tako i potpisivao ispod svojih izvestaja Staljinu, odnosno Kominterni i NKVD. U Dedijerovoj biografiji Josipa Broza, o obavestajnim poslovima nema mnogo zapisa, samo se u drugom tomu? Njih ima oko sedamdeset. Ona svedoce o Brozovoj potrebi da iz bezbednosnih razloga prikrije svoj identitet, ali i da pod laznim imenom deluje kao politicar i kao obavestajac. Ovo su bili poznatiji Brozovi partijski, politicki, ratni, literarni, ali i obavestajni pseudonimi: Metalac, Bradopor, Radnik, Georgijevic, Zagorac, Rudi, Vanja, Jirecek, Valter, Titus, Pebic, Caca, Ivica, Oto, Viktor, ing. Brkic, Titerman, Vaster, Spiridom, Vilim, Stari, Vanij, Petar, Isakovic, Novak, Tito... Kao organizacioni sekretar KPJ, Josip Broz je nastojao da ucvrsti redove Partije, narocito posle ucestalih provala i hapsenja i u Zagrebu i u Beogradu krajem tridesetih godina. Preduzimajuci razne mere zastite kao generalni sekretar, a i mnogo ranije, kao polit? Na V zemaljskoj konferenciji u Dubravi 1940. Tada je i naglasio da iz Partije treba ukloniti?... Ocigledno je, zakljucuje istoricar Milovan Dzelebdzic, da je KPJ, u periodu svog ilegalnog delovanja, imala organizovanu obavestajnu i bezbednosnu sluzbu. Nju su sacinjavali clanovi Partije ubaceni u drzavni i policijski aparat Kraljevine Jugoslavije, ali i simpatizeri KPJ, koji su se nalazili u vojsci, zeleznici i ostalim vaznijim ustanovama. U KPJ, tada nije postojala posebna tajna sluzba, politicka policija ili organizacija ili telo za vrsenje obavestajnih funkcija, smatra dr Obren DJordjevic, jer su one bile inkorporirane u politicku aktivnost svih komunista, od partijske celije do CK. Zato se i desavalo da i politicki sekretar, kakav je bio Rade Koncar, zvani Brka, u Zagrebu, padne u zamku policije. Iz bezbednosnih razloga premesten je prvo u Beograd, a zatim u Split, gde je, opet, zbog nepaznje uhapsen. Umesto njega u Zagreb je otisao Aleksandar Rankovic. Andrija Hebrang, potpisan kao Faty, je u svom izvestaju CK KPJ, tim povodom napisao da su?... U takvoj situaciji KP Hrvatske i KPJ su docekali i pocetak oruzanog otpora nemackom okupatoru jula 1941. Kako svedoci Josip Kopinic, u svom intervjuu? Razlozi za to su bili dvojaki. Prvi je, sto se dan kasnije zatvarala granica izmedju NDH i okupirane Srbije, pa Broz nije mogao lako da predje preko nje. A drugi je, sto je Tito gledajuci Hrvate kako sa veseljem docekuju naciste, shvatio da se Nemcima samo Srbi mogu odupreti. To je glasno i rekao Kopinicu. Kada je dosao u Beograd, Josip Broz je kao iskusni internacionalac, obavestajac i komandant, gradio oko sebe zid bezbednosti, koji ce do njegove smrti ciniti iskljucivo armijski kadrovi. Tek kasnije, kada se Vrhovni stab nasao na terenu, kada su formirane partizanske jedinice, Josip Broz je naredio i formiranje bezbednosne sluzbe na frontu i oslobodjenim teritorijama. Mnogi istoricari bezbednosti pisu, da je to bilo prema Titovim opstim naredjenjima za organizovanje i partizanske kontra obavestajne sluzbe, izdatim prvi put jos na Savetovanju u Stolicama 26. Pukovnik Mirko Simic, autor poglavlja o istorijskom nasledju vojne obavestajne sluzbe, u knjizi o VOS-u, kategoricno i dokumentovano tvrdi da u Stolicama nije bilo ni reci o pitanjima obavestajnog rada. Kako je to savetovanje trajalo samo jedan dan, a ne dva, tvrdi pukovnik Simic, Tito nije ni stigao da govori o tom pitanju, pa se prema tome, svako uplitanje Stolica u istoriju vojne tajne sluzbe, moze smatrati izmisljanjem istorije. Cinjenica je, medjutim, da je te ustanicke godine, Glavni stab NOP Hrvatske jos u decembru 1941. Taj termin je preuzet najverovatnije od ruskih instruktora, jer je predratnim kursevima u SSSR-u rukovodila upravo? Da bismo uspjesno sprijecili i u zacetku onemogucili podlu rabotu fasistickih placenika, moraju komesari, komandanti i partizani da razviju veliku politicku djelatnost i budnost. Za taj rad treba organizirati posebnu sluzbu, u kojoj ce se drugovi za to odredjeni posvetiti iskljucivo pronalazenju i raskrinkavanju petokolonaskih i tudjinskih agenata u nasim redovima. Taj zadatak treba da vrsi politicka obavjestajna sluzba... U svakom bataljonu i visim stabovima treba postaviti politickog obavjestajnog oficira, koji ce obuhvatiti u svoj djelokrug sve vojne jedinice i sve civilno stanovnistvo svog podrucja, dok se ne organizira civilna obavjestajna sluzba. Za svoj rad u cetama, odijeljenim vodovima, selima i mjestima imati ce obavjestajni oficir svoje povjerenike. Sav rad u obavjestajnoj sluzbi odvija se sistematski, temeljno i bez zurbe. Nije najvaznije uhvatiti sitne protivnicke agente ili izvrsitelje, nego prave kolovodje i organizatore. Ako se naidje na rad protivnika, ne treba odmah intervenirati, jer nam otkriveni protivnicki agent nije vise tako opasan. Takve agente treba vjesto pratiti i hvatati njihove veze i organizaciju. Hapsenju pristupiti onda kad je stvar sazrela ili kad iziskuju same prilike... Politicki obavjestajni oficir polaze racuna o svom radu svom pretpostavljenom komandantu i komesaru, kojima podnosi svoje izvestaje, upoznava ih sa tokom ispitivanja i prima od njih potrebna uputstva. U slucajevima vece, a narocito politicke vaznosti, treba odmah obavijestiti vise komande, koje ce u konkretnom slucaju odluciti da li je potrebna i njihova intervencija. Sudjenje nad krivcima vrsi sud, koji se sastoji od komandanta, komesara, sudskog oficira i obavjestajnog oficira. Organizaciji politicke obavjestajne sluzbe treba pristupiti cim prije i posvetiti joj narocitu paznju, jer aktivnost protivnika postaje sve veca.? Agresivni Hrvati i Slovenci Najagilniji u stvaranju prve politicke policije u Hrvatskoj, bio je Stab grupe narodnooslobodilackih odreda za Liku, koji je u odredu? Na oslobodjenoj teritoriji u Korenici, GS Hrvatske je imao svoju oficirsku skolu, u kojoj su polaznici sticali i prva znanja o obavestajnoj sluzbi. Elaborat koji je tom prilikom koriscen kao udzbenik, delio je tajnu sluzbu na? Takva podela je prihvacena i za oficire ove svojevrsne politicke policije, pa su i oni deljeni na? U toj skoli oficiri bezbednosti su ucili sta su to zadaci Obavestajne i Informativne sluzbe uopste, koji su to organi i sredstva Obavestajne sluzbe, kakve osobine treba da ima tajni agent ili provokator, a koje obavestajni oficir. I da su njegovi konkretni zadaci: da prima direktive za organizovanje obavestajne sluzbe od komandanta i komesara, pristupa njihovim izvrsenjima, vrsi organizaciju sluzbe u jedinicama sa dva-tri poverenika iz redova KP, sacinjava nedeljne obavestajne izvestaje i planira nove akcije. Na Kordunu su u pocetku partizanski kuriri vrsili obavestajne poslove, a kasnije je za to odredjen Grga Milasincic. Tek krajem te godine, u Hrvatskoj je pridavan veci znacaj politickoj obavestajnoj sluzbi, posebno kad je tada formiran Operativni stab za Baniju. Za obavestajnog oficira je imenovan Dragan Brankovic, a za informativnog Stevo Bevandic. U stabu srednje- dalmatinskog odreda, tajni oficir je bio prvo Vjeko Sirinic, a zatim Ivan Grubisa. Glavni stab u Zagrebu, radi komandovanja i koordinacije ovom obavestajnom mrezom, vec je sredinom 1942. Medjutim, Vladimir Bakaric, politicki komesar Glavnog staba Hrvatske 1942. Istoricar Milovan Dzelebdzic ocenjuje da je razvoj tajne sluzbe i komunisticke politicke policije u Hrvatskoj bio, kao i u Sloveniji, deo narodnog otpora neprijatelju i okupatoru, ali i odgovor na gradjanski rat koji je buktao u ovom delu Jugoslavije. Tada je, medjutim, jedino CK KP Slovenije, i to u prvim mesecima rata, imao sopstvenu kontra obavestajnu organizaciju: Varnostna in obvescevalna sluzba VOS. Ovom tajnom sluzbom, koja je formirana 15. Zato su u njenom radu ucestvovali iskljucivo clanovi Partije? Sve bi u nasem pokretu bilo nerazumljivo bez tzv. Varnostne in obvescevalne sluzbe Osvobodilne fronte. Citav aparat VOS-a sastoji se od clanova Partije i to nasi ne daju nikome iz ruku. Izgradjena je iz dva dela? Rukovodstvo je jedinstveno i sastoji se od sekretara oba dela i rukovodioca citavog tog rada, koji je direktno vezan za CK. Obavestajni ured je masovan odozdo i dnevno dolazi na rejonske punktove obavestajne sluzbe mnogo svakih prijava. Imaju citavu uredjenu kartoteku za ljude koje imaju pod nadzorom, prate ih... Isto tako imaju svoje provokatore u belogardistickim organizacijama. Zahvaljujuci tom zaista dobrom aparatu, odlicno su u svemu obavesteni i sprecili su citav niz pokusaja da se ubace provokatori u KP i Osvobodilnu frontu. Taj aparat danas sigurno daleko bolje funkcionira od Overe ili Gestapoa u Ljubljani...? Tvorci VOS-a bili su Edvard Kardelj, Zdenka Kidric, Franc Ravbar? Vitez, Franc Leskosek i Ivan Macek? Bezbednjaci su bili organizovani u grupama i radili su na sprovodjenju oruzanih akcija protiv Italijana i Nemaca u Sloveniji. Posebne egzekutivne ekipe VOS-a radile su i na likvidaciji izdajnika, spijuna, petokolonasa, najcesce u Ljubljani i Novom Mestu. Jedan od vodja prve borbene grupe bio je Milan Juricev, sin ruskih izbeglica iz Boke Kotorske, predratni komunista sa konspirativnim imenima Rostov i Jugov. Rukovodioci VOS-a dali su mu drugo tajno ime? Pored njega su u grupi bili i Janez Artic, Lado Hafner, Ive Loncar, Joze Ludvik, Nik Bojic, Marjan Dolinsek, Toni Subert, Miha Urbasek i Janez Mejic. Sediste ove udarne grupe VOS-a bilo je u pivari? To ime Edvard Kardelj je dobio, dok je od 1934. U prepiskama sa rukovodstvom VOS-a, Edvard Kardelj se potpisivao kao Kristof. Egzekucioni aparat sastoji se iz oko 50 momaka, naoruzanih revolverima i bombama, koji su se dobro izvezbali. Sada su poceli njihov broj podizati s obzirom na sve zesci italijanski teror i akcije Bele garde. Ti momci rade svake stvari. Nekoliko primera: skoro dnevno padaju denuncijanti, okupatorske snage itd. Nikakova policijska zastita ne spasava one koje su vosovci, tako ih ovde zovu, uzeli na muhu. Vosovci ulaze u restauracije sa revolverima, zamole prisutne da dignu ruke, da se legitimisu, ako traze nekoga, hapse na ulicama i preslusavaju. Zvati Italijane u pomoc uhapseni se ne usude, jer je Osvobodilna fronta izdala dekret, da se svako na mestu strelja, cim se obrati za pomoc okupatorskim vlastima. Prave pretrese u kucama belogardejaca, plene i pale belogardejski materijal. Ponekog gestapovca preslusaju i preko noci jako temeljito, usred Ljubljane, pretuku. Tako su, na primer, provalili u ilegalnu stampariju Drazinih ljudi, zaplenili stampariju i slova, na kojima se sada stampaju OF- ovske stvari, te 130 kilograma hartije. Preslusavali su tri stampara koji su sve priznali. Zapalili su sve sto je bilo odstampano, zatim materijal metnuli u auto i odvezli. Tako su uhvatili i neke belogardisticke kurire sa lecima protiv nas, zaplenili, i kurire dobro izmlatili... A italijanska policija je do sada bila prilicno bespomocna, jer vosovci uvek uzivaju najvecu pomoc naroda, a izdajice se boje da se otvoreno pokazu kao takvi...? Obavestajci su delovali u tri sektora: vojnom? Za rad ovog treceg sektora u svakom terenskom odboru Osvobodilne fronte postojalo je odgovorno lice, odnosno poverenik, kome su dostavljani svi poverljivi podaci o neprijatelju koje je narod sakupljao. U Ljubljani je, na primer, krajem 1941. Slovenacka tajna sluzba uspela je, na primer, da jos 1941. Ona je uspela da postane Rupnikova licna sekretarica i da sve do januara 1945. Najpouzdaniji saradnik VOS-a bio je svakako jedan od sefova ljubljanske policije dr Vladimir Kante. Ovaj doktor prava bio je pre rata nacelnik politickog odeljenja ljubljanske policije, zaduzen za progon slovenackih komunista. VOS ga je zavrbovao i vodio kao obavestajca pod tajnim imenima? Gestapo ga je otkrio tek januara 1945. Oboje su muceni i zatim likvidirani kao komunisticki spijuni. Koliko su obavestajci VOS-a bili, jaki vidi se i po cinjenici da je u prvim danima rata Kominterna preko Borisa Kidrica i Ivana Krajacica insistirala da VOS na jugoslovensko-italijanskoj granici organizuje poseban obavestajni punkt. Za to, medjutim, 1941. Pravi sef slovenacke tajne sluzbe bila je Zdenka Kidric, iskusni moskovski djak, supruga Borisa Kidrica, koja se potpisivala tajnim imenom Marijeta. Bila je rodjena Ljubljancanka, stara dvadeset i jednu godinu, kada je postala clan Partije 1930. Posle partijskog rada u SSSR-u, Francuskoj i Austriji, dolazi u Ljubljanu, gde postaje sekretar Okruznog komiteta 1939. Na toj funkciji je zatice i pocetak rata. Aktivni obavestajci VOS-a bili su i Ejper Ernest i Muhin Dusan, koji je vodio centar u Trstu. Pored nje, najaktivniji clanovi VOS-a, kao likvidatori bili su Dusan Bravnicar, France Stedlar? Edi Brajnik, Franc Tavcar? Rok i Miha Babnik. Albin je bio komandant bataljona VOS-a i jedan od obavestajaca, koji je posle pogibije 1944. Bivsi vosovac Albert Svetina? Erno priseca se da su bas ovi ljudi likvidirali dr Lambreta Erliha, bana dr Marka Natlacana, lidera Bele garde i tvorca nacionalisticke izreke? Gada, zbog izdaje i Marjana Sternisa, vodju cetnika Draze Mihailovica u Sloveniji. Zbog smrti Natlacana, Italijani su streljali oktobra 1942. U izvestajima VOS-a objavljivanim u? Izmedju Crnuca i Trzina, na primer, ubijen je konfident gestapovaca Lojze Majhenic. A u Vevcama likvidiran je zandar, italijanski spijun Susnik, dok je u citavoj Gorenjskoj ubijeno 12 denuncijanata i 46 gestapovaca, zandara i policajaca. U izvestaju italijanskog 11. Politicki fanatizam, priroda i sam mentalitet slovenackog naroda, sklon intrigama, zaverama i spletkama, cine da obavestajna sluzba ustanika dobija prvostepenu ulogu. Lukavstvo, dvolicnost, prepredenost, iskoriscavaju se u obavestajnoj sluzbi radi dobijanja vesti o neprijatelju, dok nepoverljivost, politicka mrznja, solidarnost, saglasnost stanovnistva, predstavljaju odbrambene elemente za osujecivanje nase akcije prema njima...? Ljubljanska kvestura umela je ponekad ostro da se odupre akcijama VOS-a i KP Slovenije, hapsenjima i mucenjima gradskih skojevaca. Muha, Pepca Kardelj, Mica Slander. Do te komunisticke izdaje je doslo posle hapsenja kurirke Grete Ranzinger Hilde, koja je pristala da bude agent kvesture i odala svoje partijske drugove. Denuncijant je postala i Sonja Oman? Darja, aktivista Osvobodilne fronte iz Maribora, pa ih je VOS obe likvidirao zbog izdaje. Sirenjem ratnih, odnosno vojnih operacija na prostoru citave Slovenije, delovanje VOS-a je pocelo postepeno da se suzava, zbog toga je CK KPS izdao 10. Ovim dokumentom VOS se pretvara u?... Time je slovenacka tajna sluzba izrasla u vojnu bezbednosno- obavestajnu organizaciju i organ Glavnog staba NOV I POJ Slovenije, pri kome je formiran i poseban Obavestajni centar, koji je vodio Edi Brajnik. On je bio iz Kamnika. Studirao je prava u Ljubljani i kao ilegalac poceo je da se bavi kontra obavestajnim radom. Bio je jedno vreme clan Kolegijuma VOS-a za Sloveniju, a tokom rata i sef VOS-a za Ljubljanu i nacelnik Odseka unutrasnjih poslova u Osvobodilnoj fronti Slovenije. U Ljubljani je ostao sve do maja 1943. Uputstvo o delovanju VOS-a u vojsci i na terenu, potpisao je Edvard Kardelj, kao prvi covek KP Slovenije, ali i kao slovenacki vojni komandant. Tim novim VOS-om je rukovodila Centralna komisija bezbednosno-obavestajne sluzbe CK KPS i CK KPJ. Radi zastite i KP Slovenije, partijskog rukovodstva, pa i samog VOS-a, i Partija i tajna sluzba su i na terenu, medju partizanima i u narodu, bili konspirativni i ilegalni tokom citavog rata. Tajna sluzba VOS funkcionisala je u Sloveniji sve do februara 1943. Ratni informatori Prve ozbiljnije korake u organizovanju obavestajne sluzbe citavog NOP-a na teritorijalnom principu, Vrhovni stab i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz nacinio je, posle formiranja II odseka VS NOV i POJ maja meseca 1942. Uputstvo za obavestajnu sluzbu? Obradu tog teksta vrsio je, opet ruski kadar, Fjodor Mahin, clan Kominterne i pukovnik sovjetske vojske, koji je posle rata postao i general JA. Tito je to naredjenje prosledio GS Slovenije istog dana, a u GS Hrvatske i GS Bosne i Hercegovine istom naredbom, poslatom iz Bosanskog Petrovca, od 2. Ovom naredbom data je potpuna organizaciona struktura obavestajne teritorijalne sluzbe, koju cine glavni obavestajni centri pri glavnim stabovima Slovenije u Ljubljani, Hrvatske u Zagrebu i BiH u Bihacu. U GS NOV I POJ Hrvatske, odnosno Glavnom obavestajnom centru, bilo je pedeset rukovodilaca i 200 poverenika tajne sluzbe. Na tim poslovima radili su Vladimir Kurt, Ivan Krajacic, zvani Stevo ili Brko, Pero Dozet, Jure Naglic, Branko Ognjenovic, Petar Grubor, obavestajni oficiri Josip DJerdja, Karlo Mrazovic? Pavle Gregoric, Ranko Mitic, pa i ruski rezident Dalibor? Jaksa Maljcik, koji je bio posebno aktivan u Dalmaciji. Karlo Mrazovic je bio, na primer, tada zaduzen da po Slavoniji kontrolise kretanje cetnika i nedicevaca. Pokrajinski obavestajni centar u Slavoniji vodili su Ranko Zec, DJuka Matosic, Ivo Pekar? Posavac i Ivan Miskovic? Sam Krajacic je jednom priznao da je, po nalogu CK KPJ, preuzeo da vodi ilegalnu vojnu obavestajnu sluzbu u Zagrebu. Njegovi saradnici bili su i mnogi ugledni oficiri NDH. Franjo Pirc je bio nacelnik Staba komande NDH, Matija Petrovic zrakoplovni bojnik, Srecko Brana, ustaski satnik, Ivan Cvencek, komandant aerodroma Borongaj, Ljudevit Gerl, domobranski satnik, Ivan Knezevic, domobranski bojnik, Nikola Obuljan, pukovnik VZ NDH, Vlado Galic, komandant Paveliceve tjelesne garde i komandant grada Zagreba, Frane Biocic, bojnik, Nenad Stefanovic, zamenik Operativnog odeljenja GS NDH, Miha Marki, mornaricki oficir, Demetar Varda, potporucnik, profesorka Anita Drobnic, Joze Kropar, Ljudevit Sinko, Franjo Balon, Emilio Zezelic, Zvonimir Hecimovic, Josip Horvat. Vecinu njih Krajacic je kasnije preveo u partizane, a posle rata im dao boracke penzije. Sam Tito nije bio posebno impresioniran radom komunisticke agenture u Zagrebu, ali jeste onom u Splitu, o cemu je licno izvestio Moskvu. Kako je u kom delu Jugoslavije rastao narodni i partizanski otpor, tako su tokom 1943. U tim centrima radilo je po tridesetak partizanskih rukovodilaca i stotinak obavestajnih operativaca. Na teritoriji Slavonije, obavestajni oficiri su bili, na primer, Rade Pavlovic? Stric i Jakob Fijan? U glavnom gradu Hrvatske, obavestajna mreza je organizovana po sistemu trojki, cija su imena bila obavezno sifrovana. Zena Kalodjera je, na primer, koristila sifru? CK KPH je u Zagrebu organizovao i spijunski kurs, u trajanju od pet dana, na kome su se razradjivali zadaci obavestajne sluzbe u ratu, rad poverenika, uloga Gestapoa, Intelidzens servisa, petokolonasa u zemlji, vrsenje istrage i vojno-informativni poslovi. Kurs je pohadjalo jedanaest drugova i jedna drugarica, zapisano je u partijskom izvestaju. Iz Like, koja je imala najace obavestajne centre, kursisti su bili Dane Babic iz Medka, Stevo Cvijanovic iz Udbine, Dusan Cvetkovic iz Gracaca, Milan Miric iz Krbavice, Dane Balenovic iz Perusica i Dane Obradovic iz Donjeg Lapca. Iz Primorja su stigli Toma Strzic iz Bribira i Ludvig Hreljec iz Crikvenice, dok je Mica Vuksanovic bila predstavnik AFZ iz Zagreba. Kasnije su osnovani u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH obavestajni centri za sektore, sa obavestajnim organima i oficirima i po dvadesetak poverenika u opstinama i selima. Istovremeno u operativnim jedinicama, Tito je predvideo formiranje korpuskih, divizijskih, brigadnih i bataljonskih obavestajnih centara, umesto ranijih odseka, sa poverenicima u odredima. Svaki od ovih centara imao je dva sektora delovanja: Sekcija za obavestavanje i Sekcija za kontraspijunazu. Prva je prikupljala podatke o neprijatelju, a druga je vodila odbranu od neprijateljskih spijuna. U Glini je, na primer, krajem godine otkrivena Olga Gregoric, sluzbenica kotarske oblasti, koja je kao simpatizer NOP-a radila za ustaskog ministra Zanica, dok je na Baniji otkriven i drugi ustaski spijun DJuro DJukic. Naredne godine tu su otkriveni i agenti Marija Horvat i Katica Dugac. One su bile obucavane za spijunazu u Zagrebu, Petrinji i Berlinu i ubacene u partizanske redove na prostoru Slavonije, zajedno sa jos tridesetak zena-agenata. Na teritoriji Moslavine otkriveno je jos trideset, u Karlovcu dvadeset, a u okolini Varazdina, takodje, jos dvadeset zenskih spijuna. Koliko je partizanska tajna sluzba u Hrvatskoj bila jaka i sposobna, vidi se iz dokumenata staba 717. Zaplenjena dokumenta potvrdjuju dobar rad neprijateljske obavestajne sluzbe. Snage i pravci nastupanja nemackih jedinica tacno identifikovani, zbog cega je doslo do jakih neprijateljskih koncentracija i pokreta na odseku 737. Internim naredbama i odlukama, glavni stabovi NOV, u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, zatim sredinom i krajem 1943. Te godine na tlu Hrvatske, maja meseca, stvorene su i prve oruzane formacije za borbu protiv? Naredjenje je izdao GS NOV i POJ Hrvatske, odnosno Vladimir Bakaric i Ivo Rukavina. Oni su tu jedinicu i krstili kao? Stab I slavonskog korpusa formirao je po tom naredjenju, na primer, sedam grupa od po devet boraca, naoruzanih puskama, bombama i puskomitraljezom, za borbu protiv izdajnika, kolebljivih elemenata i dezertera. Slicne cete formirane su i pri slovenackom VOS-u, a zatim i u drugim oslobodjenim delovima Jugoslavije. Komandant Pavle Pekic se dobro seca tog vremena:?... Odmah posle III ofanzive, jun-jul 1942. Tada sam prvi put licno upoznao druga Marka i cuo da on rukovodi obavestajnim radom. U stabu je postojao Obavestajni odsek, vojno-sudski i istrazni odsek. A posle povlacenja iz Bihaca stvorena je i Komisija za suzbijanje pete kolone i terorizam. To je prvi put da se culo za neku posebnu sluzbu. Znam da je drug Marko dao neke osnovne direktive, da jedinice imaju sopstvenu obavestajnu sluzbu, odnosno u prvom redu kontraobavestajnu, radi prikupljanja podataka o spijunima, izdajnicima, provokatorima, pa i za likvidaciju najizrazitijih petokolonasa, cetnickih i ustaskih vodja. On je formirao jedan punkt, a kod Kalinovika jednu grupu, i jednu u Foci i jos jednu u Crnoj Gori. Posle pete ofanzive u Jajcu smo raspravljali u Stabu o reorganizaciji Komisije protiv pete kolone. Seta Marsal i u jednom trenutku kaze:? Kako to da nazovemo, neka bude Odsek za zastitu naroda! E, sad njemu treba neka oruzana snaga, neka bude ceta Narodna odbrana! Drug Marko je uzeo iz partijske skole u Jajcu Trivica, Sinkaru, Boska Baskota, Sehu, a za komandanta cete Duska Simica. Pri Vrhovnom stabu je formiran odsek i cetiri opunomocstva? Tu su bili uz stab Mijat Vuletic, Marko Katunic, Slavko Odic, Jefto Sasic, Mico Medic... Odsek za zastitu naroda, osnovan pri VS NOV i POJ imao je svoja opunomocstva u Bosni, delu Hrvatske i Sremu...? Preko dva meseca, u Uzickoj republici 1941. Vrhovni stab NOPOJ je tada, na tom prostoru organizovao 1941. Njen posao je bio otkrivanje agenata okupatora i petokolonasa, vodjenje istrage protiv osumnjicenih spijuna i izdajnika i obavljanje policijskih duznosti. U samom Uzicu, ovu prvu tajnu policiju u Srbiji vodio je upravo Slobodan Penezic Krcun. Licno je hvatao spijune i saradnike okupatora:? Drug Rankovic mi je u tome pomagao, hapsili smo i kaznjavali najokorelije petokolonase!? Nemacki agenti su, za Slobodana Penezica, cak dojavili Gestapou u Beograd, da je rodjak Mose Pijade. Njegov pomocnik Novak Zivkovic imao je zaduzenje da nadgleda cetnike u Pozegi, dok je Milan? Bajo Jankovic bio na celu komisije u Cacku. U to vreme, novembra 1941. Tada je Krcun prvi put video Tita, koga je instinktivno osetio kao velikog coveka. Jednom prilikom je zapisao:?... Ja znam sta je mene nosilo, a znam da su i oni koji su verovali u mene, kroz mene verovali u Tita!? Tu su jos bili i Venijamin Marinkovic, Slobodan Jankovic, Milivoje Nikitovic? Furtula, Peko Tanovic, Radomir Dabic, Ljuba Nikolic i Misa Glisic. Cacani su imali i specijalno poterno odeljenje, u kome su bili Milomir Vasilic? Ivo, Gojko Vujovic, Dragoslav Pavic, Milivoje Jovanovic, Mile Pavlovic, Milenko Jovanovic? Popaj, Milos Vasovic, Zivorad Davidovic. U svojim memoarima o tim uzickim danima Milovan DJilas je zapisao:?... U jednom trenutku nasao sam se sa Mitrom u vojnom sudu, u sobi za saslusavanje, Rankovic je imao nekog drugog posla, pa me je zamolio da zavrsim saslusanje jednog zatvorenika. Verujem da se zvao Pavlovic, drzao je u Parizu partijsku knjizaru Horizonti i bio agent provokator kraljevske tajne policije. Zatvorske poslove je inace vodio Slobodan Penezic pod nadzorom Rankovica. Tako je pocela njihova veza i saradnja u tajnoj policiji...? I kasnije, tokom zime 1941. Citava ova obavestajna mreza glavnih stabova NOV i POJ bila je centralizovana i neposredno potcinjena Obavestajnom odseku Vrhovnog staba, koji je rukovodio i upravljao celokupnom obavestajnom sluzbom. Moto rada ove ofanzivne obavestajne sluzbe bio je sadrzan u kineskoj devizi da?... Kuda se kretao Vrhovni stab NOV i POJ sa Titom na celu, tamo je bilo i sediste drugog Obavestajnog odseka i njegove Komisije za borbu protiv spijuna i pete kolone, kojim je rukovodio Aleksandar Rankovic, clan vrhovne komande, poznatiji kao drug Marko. Pre rata je bio profesionalni partijski i sindikalni radnik. Zavrsio je abadzijski zanat i dao se u ilegalni komunisticki rad. Clan SKOJ-a postao je 1927. Vise puta je hapsen i osudjivan. Robijao je sest godina u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Bio je zatim biran za sekretara PK KPJ za Srbiju i za clana CK KPJ, odnosno Politbiroa CK KPJ. Jedan je od retkih kadrova Partije koji nije studirao i koji nije bio na politickom i obavestajnom doskolovavanju u Moskvi. Prvoborac, clan Vrhovnog staba NOV i POJ, general-lajtnant, a od 1942. Tito mu je poverio rukovodjenje obavestajnim poslovima, jer je u njega imao najvise poverenja, a mozda i zato sto Rankovic, jedini od funkcionera, nije bio kadar i agent Kominterne i sto nije imao zicu profesionalnog spijuna, koji su cesto spremni i da trguju svojim informacijama i svojim zivotom. Ta Marsalova odluka dugo je drzana u tajnosti tokom rata, sve dok drug Marko nije, maja 1944. Titovim uputstvom iz 1942. Obavestajci, narodni heroji, koji su poginuli tokom rata, bili su uglavnom sa tog podrucja. A to su Nedeljko Barnic? Ivo, Danko Mitrov, Vladimir Peric poznatiji kao Valter, Dusan Vujosevic, Zarko Vukovic zvani Pucar i Slavoljub Vuksanovic? U Srbiji, na Kosmetu i u Makedoniji, naime, teritorijalna obavestajna sluzba nije stvarana, jer Glavni stabovi NOV i PO nisu dobili ovo marsalovo uputstvo. Na ovim prostorima, tvrdi dr Obren DJordjevic, delovali su samo obavestajni oficiri pri stabovima odreda i bataljona, a kasnije i pri komandama mesta i stabovima operativnih zona. Pred ustanak i u ratu, nicala su po nalogu KPJ, po Srbiji pojedina kontra obavestajna uporista. Inzinjer Miladin Radulovic upucen je sa porucnikom Rodoljubom Neumovicem u Kosovsku Mitrovicu da stvaraju agenturu. U Valjevu je kontraobavestajno radio Ljubomir Petrovic? Njegovi saradnici su bili Milica Nozica, Nada Ilic, Jovica Patak, Misa Velickovic, Ljubisa Milosevic i Dragan Ristic. Oni su grad podelili u cetiri rejona i tako nadgledali sta se u njemu desava. Obavestajni centar u Arandjelovcu vodio je Dragomir Petrovic? Gema, a u Lazarevcu Dragutin Karakljajic? Ovaj prvi je na vezi drzao mnoge gradske cinovnike, tako da je fakticki kontrolisao citavu varos. U Kragujevcu je cak dvadesetak simpatizera KP Srbije radilo na prikupljanju vojnih i politickih informacija. Mnogi komunisti su bili ubaceni i skriveni u suprotnim taborima. Gojko Gosovic je bio u cetnickom javorskom korpusu, Milos Popovic? DJurin u cerskom, a Rade Jaksic u odredu Draze Mihailovica. Predrag Markovic postao je komandant Nedicevog Krajiskog odreda. Ta agenturna aktivnost, medjutim, sve do povratka Vrhovnog staba NOV i POJ 1944. Istorijski, dakle, gledano Slovenija 1941. To ujedno i znaci da sve do 1944. Glavni obavestajci i politicari bili su tada sam Tito, Kardelj, Bakaric, Krajacic i Kopinic. Drzava bez policije Vec u toku 1968. Time je prvo Srbija svedena na prostor koji je imala pre Balkanske federacije, a drugo stavljena pod politicki patronat pokrajina, jer su Vojvodina i Kosmet dobile pravo glasanja i nadglasavanja Srbije u saveznom parlamentu i svim ostalim federalnim forumima. Takva politicka destabilizacija Srbije, izvrsena posle samo dve godine od smaknuca Aleksandra Rankovica i razbijanja Udbe, pokazala je pravu svrhu Brionskog plenuma. Leku je trebalo skloniti da ne bi kocio suzavanje srpske drzavnosti i jacanje, pored zivog Tita, republickih i pokrajinskih drzava u SFRJ. U takvoj drzavi Edvard Kardelj je planirao da bude covek broj jedan, sto je i postao kada ga je pocetkom sedamdesetih, Tito postavio za koordinatora politickog vrha Jugoslavije. Usvajanjem novih amandmana 1971. Konacno je izvrsena i decentralizacija sistema i sluzbi bezbednosti, jer je iz iskljucive nadleznosti Federacije, prebacena u nadleznost republika i pokrajina. Savezni sekretarijat za unutrasnje poslove pretvoren je u koordinirajuce i kontrolno telo jugoslovenske policije, dok je Sluzba drzavne bezbednosti suzila prostor svog delovanja na Beograd, granice Jugoslavije i inostranstvo. Tako podeljena SDB je postala nesposobna, tvrde Todorovic i Vilic, za energicno suprotstavljanje stranim obavestajnim sluzbama i borbi protiv organizovanog nastupa unutrasnjeg neprijatelja. Punih dvadeset godina SDB SSUP-a nije otkrila nijednog stranog agenta. Nije zato cudno sto su bas posle Brionskog plenuma, odnosno federalizacije SFRJ, poceli masovni istupi nacionalista svih boja u Jugoslaviji, pre svega, u Hrvatskoj, Sloveniji i na Kosmetu. Taktikom izbora sto losijih kadrova u federalne organe, pa i u javnu i tajnu policiju, republicki centri su sedamdesetih godina otpoceli unutrasnje miniranje Federacije. Jugoslovensku tajnu policiju posle 1966. Sluzba drzavne bezbednosti SSUP-a SFRJ bavila se otkrivanjem i progonom spoljnjeg i unutrasnjeg neprijatelja. Nadleznost i zadaci SDB propisani zakonom bili su:? U njenom sastavu je zato bilo sedam uprava: Kontraobavestajna, Unutrasnja, Emigrantska, Funkcionerska, Teritorijalne odbrane, Krivicna i Obavestajna. Organi SDB postojali su i u republikama i pokrajinama, pri tamosnjim ministarstvima policije, kao i u velikim gradovima, dok su u manjim mestima funkcionisali samo poverenici vojne tajne sluzbe. Sama Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije, kako pise dr Obren Djordjevic, odnosno njena organizacija i nadleznost su u okviru SSUP-a tako bili postavljeni, da je SDB SFRJ fakticki vrsila poslove? Posle Brionskog plenuma i u SDB Jugoslavije, tzv. Od spoljnih neprijatelja, u udzbeniku za operativce tajne policije navodi se dvanaest kategorija tzv. Posle Brionskog plenuma, SDB Jugoslavije preuzeo je makedonski kadar Borce Samonikov, profesionalni kontraobavestajac. Zavrsio je skolu Udbe na Topcideru, ali se ponasao kao birokrata. U samoj Sluzbi, kako je zovu operativci drzavne bezbednosti, medjutim, posle Brionskog plenuma osetio se odmah i drugaciji odnos prema zadacima i uopste, drugacije rezonovanje. Videlo se da je taj plenum otvorio oci mnogim tajnim policajcima. Naime, oni su zadatke dobijane od sefova SDB prihvatali, ali se i desavalo da se njihovo izvrsenje dovodi, iz raznih razloga u pitanje. Operativci su poceli da razmisljaju o svom poslu, o onome sta rade u svakom konkretnom slucaju, procenjivali su njegove posledice i trazili argumente da li slucaj zasluzuje toliku paznju, koliko je predvidjeno tretmanom SDB. Drugi su operativci, na primer, jednostavno izbegavali da rade i da preduzimaju potrebne mere u nekim slucajevima. Tako se, na primer, dogodilo da je inspektor SDB Milan Naumovic, posle visemesecne istrage nad jednim profesorom Beogradskog univerziteta, jednostavno sam zakljucio da profesorova naucna aktivnost nije antidrzavna, a samim tim i da je njegov posao pracenja profesora besmislen. Naumovic je zato dao otkaz u SDB Srbije i iz drzavne bezbednosti, presao na rad u resor javne bezbednosti, gde je dogurao do mesta nacelnika Uprave za strance i pogranicne poslove RSUP-a Srbije. Kako je taj proces preobracanja i SDB, ali i operativaca tajne policije trajao veoma dugo, SDB je postepeno i sve vise postajala skup profesionalaca, a manje partijskih radnika i politickih policajaca. Zadaci u SDB Srbije, na primer, su u komplikovanim slucajevima, kao sto je bilo hapsenje clanova tzv. Slobodnog univerziteta, prihvatani i izvrsavani, ali sa zahtevom inspektora da nalozi za rad, odnosno hapsenje intelektualaca budu potpisani. To je za radnike SDB Srbije bilo, makar formalno pokrice za svaku radnju ili meru koju su preduzeli protiv osumnjicenih osoba za antidrzavnu aktivnost. Retko su, posebno tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, radnici SDB Srbije pristajali da urade nesto, a da prethodno nije napisan zahtev sa obrazlozenjem. Drugo, u SDB-u Srbije radili su kadrovi koji znaju zakone i sve odredbe u kojima su precizirana ovlascenja SDB i drugih represivnih organa u republici i drzavi Jugoslaviji. Dobra strana IV plenuma i reorganizacije Udbe, po misljenju samih rukovodilaca SDB, bila je i u tome sto je u tajnoj policiji Jugoslavije i posebno Srbije, sukcesivno vrsena zamena kadrova i sto se pazilo da u sluzbu moze doci samo pojedinac sa visokoskolskom diplomom, a izuzetno sa visom skolom. Tako je SDB sve vise predstavljala skup fakultetski obrazovanih ljudi, koji ni po cemu ne lici na Udbu, odnosno policijsku ustanovu polupismenih ljudi. Time je postepeno i menjana javna slika o jugoslovenskoj i srpskoj tajnoj policiji. Naime, ako su Ozna i Udba u toku 1953. Tih osamdesetih godina u Sluzbu drzavne bezbednosti, i Jugoslavije, ali i Srbije primani su samo ljudi sa visokom skolskom spremom. Kadrovi za tajnu policiju su prvo skolovani na Visoj skoli Udbe, koja je radila od 1952. U toj skoli Edo Brajnik je, na primer, bio profesor i predsednik Komisije za polaganje iz predmeta? Operativci su se zatim skolovali i u zagrebackoj Skoli MUP-a, koja je pocela sa radom krajem sezdesetih godina. Posle nje otvorena je Visa skola unutrasnjih poslova u Zemunu, da bi krajem sedamdesetih u Skoplju proradio Fakultet bezbednosti. Kako ove ustanove nisu mogle da zadovolje potrebe SFRJ za inspektorima i operativcima tajne policije, njihova selekcija je vrsena jos i na mnogim fakultetima drustvenog smera. Pri tom je obavljana i politicko-krivicna provera njihovih roditelja. Tako odabrani studenti su dobijali posebne drzavne stipendije, ali uz obavezu da posle diplomiranja rade u drzavnoj bezbednosti. Na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, na primer, asistent Miroslav Radojcic je animirao studente da prime stipendiju SSUP-a, odnosno SDB Jugoslavije. U Sluzbi drzavne bezbednosti postojali su spiskovi proverenih studenata sa pravnog, ekonomskog, filozofskog, filoloskog i FPN, koje je trebalo pridobiti da postanu kandidati za buduce operativce. Autor ove knjige je takvu ponudu dobio 1975. Tu stipendiju, koja je bila tri puta veca od redovne republicke i privilegiju da ne sluze vojni rok, dobili su moje kolege Ramiz Hadzibegovic i Toma Trajkovski, koji su radili u SDB Jugoslavije kao kontraobavestajci. Pocetkom devedesetih otisli su sa cetrdeset godina zivota u penziju. Bozo Vukovic je kao stipendista SDB SFRJ bio referent za kulturu, a zatim cak i sef kabineta ministra federalne policije Petra Gracanina. Miroslav Radojcic je radio neko vreme u Institutu bezbednosti, a sada je na Kosmetu poverenik SDB Srbije. Hrvatski udar Kada su sedamdesetih nastali politicki lomovi u Hrvatskoj, koje je Tito pravio, uz pretnje da ce pozvati Breznjeva i Crvenu armiju u pomoc, Vladimir Bakaric se svim silama trudio da do istog loma, kako napisa Slavoljub Djukic, dodje i u Srbiji. Zato je zajedno sa Kardeljem ucestvovao u obaranju srpskih liberala. Paralelno sa ovim politickim obracunom tekao je i jedan policijski sukob izmedju Hrvata i Srba. Tacnije izmedju Zagreba i dr Branka Jelica u Nemackoj i Moskve. To saznanje Sekuritatea je prosledila u Sluzbu drzavne bezbednosti Jugoslavije, a ono je preko srpskih kadrova stiglo i u SDB Srbije. Za beogradske kadrove bio je to krunski dokaz protiv hrvatskog nacionalizma, pa i protiv dr Vladimira Bakarica licno. Najvaznije od svega je bilo da je i sam Tito poverovao u takve informacije, koje su pocele da mu pristizu i preko obavestajne sluzbe SSIP-a. Tada je ministar spoljnih poslova bio Mirko Tepavac. O tom vremenu govori Dragan Mitrovic, tada operativac u beogradskoj upravi SDB:? Mas-pokret u Hrvatskoj, a zatim otkrivanje veza hrvatskog rukovodstva sa ustasama, ogorcili su srpske operativce. Nama mladjim inspektorima tada je sasvim postala jasna prava sustina Brionskog plenuma. Srpska tajna sluzba je likvidirana, da ne bi otkrila sta hrvatski politicari, nacionalisti i ustase pripremaju Jugoslaviji i Srbiji. Mi smo u SDB Beograda i SDB Srbije 1971. Predosecajuci opasnost Bakaric je, medjutim, odmah krenuo u protivudar. Prvo je od SIV-a, odnosno od premijera Mitje Ribicica zatrazio da se povede istraga o? Takvu ocenu prihvatili su u vrhu zemlje odmah Stane Dolanc, Nikola Ljubicic, Fadilj Hodza, pa i sam Tito. Hodza, a zatim i Savka Dabcevic su ishitreno ocenili da je to bilo delo? Pored SDB ona je prozvala i SSIP, trazeci da se preispita poverenje njihovih kadrova, pa i samog Tepavca kao Srbina. To je ohrabrilo Bakarica da zatim javno kaze:? Zavjera postoji i ona nije inspirisana od Jelica. Inicijativa je dosla iz Jugoslavije, od beogradske carsije!? Srbija je takve optuzbe odmah stavila na dnevni red CK SKJ, ali je on prekvalifikovan u? Usmenu informaciju o ovom problemu Titu i Izvrsnom birou podneo je Stane Dolanc, koji je smuseno pricao o tome kako se glasinama rusi ugled politickog rukovodstva Hrvatske. Okrivljeni su od njegove strane? Posle njega govorio je dr Vladimir Bakaric citav sat. Mika Tripalo je za aferu okrivio Udbu, jer ona, navodno oko ustaskog lidera dr Branka Jelica ima tri-cetiri agenta, koji prenose u Beograd sve sto ovaj kaze i slaze. Budimir Soskic je javno rekao da je to stavljanje Srbije na optuzenicku klupu. Kada su se na Izvrsnom birou CK SKJ susreli Vladimir Bakaric i Marko Nikezic, dogovoreno je da se njihova svadja povuce iz zapisnika i citav slucaj prepusti posebnoj drzavnoj komisiji. Titovu komisiju sacinjavali su Stane Dolanc, Maks Bace i Ziga Vodousek, slovenacki i hrvatski nacionalisti. Odmah je ocenjeno da je rad tajnih sluzbi Jugoslavije bio los, neadekvatan i nekoordiniran. Planirano je da se istraga oko ovog sukoba Zagreba i Beograda vodi tajno, ali je aprila 1971. Hrvatska objavila saopstenje svog CK SK u kome opet, ali indirektno, proziva Srbiju:? Na sednici CK SK Hrvatske izrazeno je potpuno jedinstvo i ocenjeno da se radi o krupnoj i smisljenoj neprijateljskoj politickoj intrigi i organizovanoj zaveri. Politicki motivi te intrige ukazuju na to da korene pre svega treba traziti u zemlji, u interesima unitaristickih, centralistickih i birokratskih snaga, koje se sve organizovanije i agresivnije suprotstavljaju promenama koje ucvrscuju samoupravni razvoj zemlje. Iz cinjenice sto su takvom delovanju posluzili i pojedinci u nekim najosetljivijim organima drzavne sluzbe, proizlazi ocena o nedoslednom sprovodjenju odluka Cetvrtog plenuma. Nesumljivo je da se radi o politickoj akciji, pa je zato neophodno da se, dosledno i energicno, sprovedu potrebne organizacione i kadrovske promene, koje ce osigurati da se te znacajne i osetljive sluzbe osposobe za efikasno delovanje na politickoj liniji SKJ.? Hrvatska je u ovoj prozivci apostrofirala Drzavni sekretarijat inostranih poslova i Savezni sekretarijat unutrasnjih poslova, tacnije SID i SDB, koje su i dosle do informacija o saradnji Zagreba sa ustaskim emigrantima u Nemackoj. Kako je o tome odredjena saznanja imao i ambasador Vladimir Rolovic u Svedskoj, pretpostavlja se da su Hrvati bili kivni i na njega. Ima operativaca SDB koji tvrde da je to bila ustaska, odnosno hrvatska osveta i za likvidaciju Maksa Luburica u Spaniji. Srbi su i javno posumnjali da je atentat na Vladimira Rolovica maslo Steve Krajacica i Vladimira Bakarica, pa je na sahrani Mirko Tepavac, ministar jugoslovenske diplomatije govorio u insinuacijama, o antisrpskoj zaveri:? Zivi mrtvima ne mogu nista objasniti, ali mrtvi zivima mogu mnogo!? Beograd je zvanicno odbio optuzbe iz Zagreba. To je ucinila i drzavna komisija u sastavu Marko Bulc, Trpe Jakovlevski, Ljubisav Markovic, Marko Orlandic, Nikola Pavletic i Rajko Gagovic. Indikativno je da su ovoj komisiji Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije, SID i SDB Srbije dala sve potrebne informacije, dok je tajna policija Hrvatske odbila da izda ijedan dokument o ustaskoj emigraciji. U to vreme, naime, sam Bakaric je tvrdio da ustase nisu politicki i drzavni neprijatelji Jugoslavije i Hrvatske, vec samo? Titova komisija sa Dolancom na celu je donela slican oslobadjajuci zakljucak, mada je dugo za glasine okrivljivala SID i Ministarstvo inostranih poslova. Obe komisije su, medjutim, jednoglasne u oceni da zavera protiv Hrvatske i njenih kadrova postoji i da je ona plod neprijateljske kampanje od strane spoljnih i unutrasnjih neprijatelja, ali se ti neprijatelji ne imenuju. Srbe u Federaciji vise niko nije pominjao, jer to nije bilo ni potrebno, oni su samim tim vec bili obelezeni. Hrvatski lobi je na taj odgovor reagovao novim optuzbama protiv Srbije i Beograda. Ovog puta umesto rankovicevaca za aferu sa Brankom Jelicem i Vladimirom Bakaricem okrivljeni su ibeovci. Za njih se podrazumevalo da su ibeovci Srbi. Na to se odmah prikljucio Fadilj Hodza, koji je javno rekao da ibeovci posebno? Vec tokom proleca, oslanjajuci se na izvestaje KOS-a JNA o Beogradskom univerzitetu, Dobrici Cosicu, penzionisanim generalima, sam Tito je Milentiju Popovicu u lice skresao:? U Beogradu je centar kontrarevolucije! Ja sam o tome obavijesten. Zavjera je protiv mene, a centar je u Srbiji! Rankovic se sastaje sa generalima Hamovicem i Milojevicem! Vase rukovodstvo preko Mijalka Todorovica je povezano sa Rusima. To je informacija naseg vojnog atasea u Moskvi!? Tita su Hrvati i Slovenci u federaciji godinama informisali da je srpsko rukovodstvo protiv njega, pa ga je zato napadao neprestanim optuzbama. Draza Markovic je 1970. Stari obavestajac, politicki lisac Josip Broz Tito umeo je da kombinuje informacije politicke policije i partijske ocene da bi stvarao optuzbe protiv srpskog rukovodstva. U razgovorima sa garniturom Marka Nikezica, predsednik Jugoslavije je zabrinuto pitao sta to rade beogradski profesori, Djuric i ostali. Zato je Tito izabrao Drazu Markovica i Petra Stambolica, kako napisa Slava Djukic, za staratelje Srbije. Obojica su bili laki na pronalazenju i zigosanju drzavnih neprijatelja u vlastitoj republici. Kada je, naime, u Skupstini Srbije godinu dana kasnije, doslo do raskida sa liberalima, garnitura Draze Markovica je kao prvi zakljucak o greskama Marka Nikezica navela, upravo ta Titova pitanja iz delovanja Sluzbe drzavne bezbednosti i KOS-a JNA: Sta je Filozofski fakultet? Sta je Srpska knjizevna zadruga? Sta su monopoli u zirijima, u kulturnoj, izdavackoj politici? Posle pada liberala, pali su i beogradski profesori filozofije Zagorka Golubovic, Trivo Indjic, Mihajlo Markovic, Dragoljub Micunovic, Nebojsa Popov, Svetozar Stojanovic, Ljubomir Tadic i Miladin Zivotic. Sa tim politickim padom, oni su po nalogu Draze Markovica postali i predmet tajnog posmatranja Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije i posebno SDB Beograda. Odmah su im oduzeti pasosi, a telefoni prikopcani na magnetofone za prisluskivanje. Tadasnji ministar policije Slavko Zecevic imao je obicaj da kaze svojim operativcima:? Uhapsite nekog, samo da ih zaplasimo, da pokazemo da smo energicni! Gotovo da nije bilo Titovog govora, a da u njemu nije prozivao Beograd i Srbiju zbog aktivnosti opozicije i neprijatelja u njima. Na Izvrsnom birou CK SKJ je cak receno da je Beograd centar? Milutin Milenkovic, publicista, smatra da je to bila politicka igra visoke skole obavestajnog rada, tacnije agresivna akcija hrvatskog rukovodstva na stvaranju utiska da je Hrvatska zrtva u Jugoslaviji, neke potucene unitaristicke snage, a nelikvidirane na Brionskom plenumu. Tu tezu o Srbiji kao centru kontrarevolucije sirili su i Kardelj i Bakaric, ali ponekad i prozivani srpski kadrovi Draza Markovic i Petar Stambolic. Na taj nacin Srbija je politicki stiskana i gusena, primoravana da se bavi sama sobom i izmisljenim neprijateljima. Kako je politicko rukovodstvo na to pristajalo, to je tajna policija Srbije imala pune ruke posla. U slucajevima kada je SDB Srbije odbijala da bude iskljucivi progonitelj sopstvenog naroda, tu ulogu preuzimala je savezna SDB, KOS JNA, pa i tajne sluzbe drugih republika, koje su se ubacivale da rade po Beogradu. U policijskoj i politickoj izolaciji vec pocetkom sedamdesetih, nalazili su se u Beogradu Dobrica Cosic, Milovan Djilas, Aleksandar Rankovic, Vojin Lukic, Matija Beckovic, Branko Copic, pa i Ivo Andric. Za samog Leku u SDB Jugoslavije bio je zaduzen neko vreme Milutin Simonovic, dok je Milovan Djilas pracen dvostruko, i od operativaca tajne sluzbe Srbije i SDBJ. Branko Damjanovic, u saveznoj tajnoj policiji, imao je obicaj da naredjuje da se Djilas prati javno, kako bi znao da je pod kontrolom. Cak su isli za njim i kada je odlazio u zensko drustvo. Za uzvrat, Djilas je svojim pratiocima kupovao karte u gradskom prevozu. O tome kako je? Niti zelim, niti mogu da ispricam tegobe, napore i ponizenja koja sam od 1966. U nekim vidovima bio sam potpuno gradjanski diskriminisan. Od politicko-policijskih progona i diskriminacije, mnogo su propatile moja zena Bozica, pa i kcerka Ana. Mnogi moji prijatelji, osobito iz zavicaja, maltretirani su zbog druzenja sa mnom. Mnogi su morali da prijavljuju Udbi svaki razgovor sa mnom. Bilo je opasno biti moj drug, prijatelj, razgovarati sa mnom, zvati me u goste, dolaziti u moju kucu. I moja porodica u selu? Stiteci svoje i policijsko dostojanstvo, Dobrica Cosic precutkuje da su inspektori SDB sa beogradske opstine Savski venac dovodili poznatog pisca na informativne razgovore o tzv. Tom prilikom, Cosic je saslusavan uvek u jednoj kancelariji, koja se nalazila do samog klozeta i u kojoj od smrada nije moglo da se dise. Time su inspektori zeleli da ponize Dobricu Cosica, zaboravljajuci pri tom da su ponizili i sebe. U beogradskoj Upravi SDB, u mnoge Cosiceve izjave operativci, pa i nacelnici su namerno ubacivali toboznje pisceve tvrdnje da se?... Petar Stambolic dodvorava Titu...? Kako rece jedan od operativaca:? Mi smo i o Titu govorili sve najgore. Da je imao ko da nas hapsi, svi bismo zavrsili na robiji!? Kidnapovanje pukovnika Jugoslovenska tajna policija bavila se svim metodama predvidjenim u radu svih kontra obavestajnih sluzbi sveta, kao sto su, na primer: tajno ugradjivanje agenta u redove protivnika; tajno snimanje i prisluskivanje; prikriveno anketiranje; prikriveno pracenje i posmatranje; maskirano naucno istrazivanje; ispitivanje izbeglica, dezertera i emigranata; izvidjanje; prikupljanje podataka preko privrednih, diplomatskih i novinarskih predstavnika. U udzbenicima drzavne bezbednosti za buduce operativce pominju se i nasilni metodi rada, ali kao? Kidnapovanja i likvidacije drzavnih neprijatelja se ne pominju, a upravo to su, gotovo, trideset godina, bili karakteristicni metodi jugoslovenske tajne policije. U inostranstvu su, na primer, kidnapovani Vlado Dapcevic, Mileta Perovic, Slobodan Bata Todorovic i Krunoslav Draganovic i dovedeni u SFRJ da im se sudi. Pukovnik JA, ibeovac iz logora u Bileci, emigrant u SSSR-u i Belgiji, Vlado Dapcevic je 1975. Bio je zajedno sa svojim telohraniteljem Djokom Stojanovicem, jer je vec imao najava da ce ga SDB Jugoslavije kidnapovati. To se i dogodilo 8. Posljednje vece nas je Aleksandar Opojevic pozvao kod sebe na veceru. Bilo nas je cetvorica: domacin, Djordje Markusev, Stojanovic i ja. Oko jedanaest sati krenuli smo u hotel. Sa Markusevim smo se prije toga oprostili. Cim smo krenuli, primjetio sam da nas prati jedan bijeli automobil. Skrenusmo u neku sporednu ulicu? Kad smo stigli u hotel? To su sigurno ovi iz rumunske policije isli da ti pretresu sobu, pa su, vjerovatno, zaboravili da vrate kljuc! Dali su nam rezervni kljuc. Ostavio sam ovu dvojicu nasred onog hola i krenuo sam do recepcije da zakazem budjenje. Kad sam se okrenuo njih dvojice nije bilo. Udjoh u lift, udje za mnom i gomila onih koji su cekali pred liftom. Niko ni rijeci ne progovori. Kako sam izasao iz lifta i krenuo ka sobi, na mene se obrusilo ko zna koliko ljudi. Pljustali su po meni udarci sa svih strana. Onda sam dobio udarac od kojeg sam poceo da gubim svijest. Prvi put sam se osvijestio na podu izmedju prednjeg i zadnjeg sedista nekog automobila. Bile su mi vezane i noge i ruke? Jedan od njih mi je drzao onu palicu duboko u ustima. Umalo se nijesam ugusio. To je kratka palica, obmotana gazom i sluzi da te onemoguci da vices. Odvezli su me u neku vilu okruzenu bastom. Cetvorica su me iznijeli iz kola. Kroz trepavice sam vidio da nose i Stojanovica i Opojevica. Prvo su mene bacili na pod. Probudio sam se sjutradan uvece u beogradskom Centralnom zatvoru, u jednoj celiji u suterenu...? Vlado Dapcevic je kasnije prebacen u vojni zatvor na Vozdovcu, gde su ga posetili sef odeljenja jugoslovenske drzavne bezbednosti Cetkovic sa pomocnicima Djerkovicem i Zikom Jovanovicem. Na prvom saslusanju Dapcevic je shvatio da SDB zna sve o njemu. Na sudjenju kao krunski svedok pojavio se emigrant Lala Ivanovic, a doveli su i nekog ibeovca koji je, kaze Dapcevic, radio za Sluzbu drzavne bezbednosti Jugoslavije. Sudjenje, vojno, je trajalo pet-sest dana. Odlukom suda Vladimir Dapcevic je osudjen na smrt streljanjem. Kazna nije izvrsena, jer je zamenjena sa dvadeset godina robije, od cega je Dapcevic u pozarevackoj? Na slobodi se nasao 1988. Sam Dapcevic veruje da su kidnapovanje organizovali sefovi jugoslovenske Sluzbe drzavne bezbednosti i rumunske Sekuritatee, uz saglasnost politickih rukovodilaca SFRJ i Rumunije. Pocetkom sedamdesetih, u vreme dok je Vlado Dapcevic ziveo u Briselu, tajna sluzba Vojvodine je slala u Belgiju operativca Slobodana Mirtica, zvanog Bob Karate da se otkrije gde i kako zivi ovaj bivsi jugoslovenski general. Kako je pisao u svojim memoarima rumunski general Jon Pacepa, dogovor o saradnji jugoslovenske i rumunske tajne policije postignut je pocetkom sedamdesetih godina, prilikom Causeskuove posete Titu. Tom prilikom sa Pacepom su razgovarali Luka Banovic, tadasnji ministar savezne policije i Silvio Gorenjc, rukovodilac u SDB Jugoslavije. On je upozorio Pacepu, a time i Nikolae Causeskua da Vlada Dapcevic lider ibeovaca radi Titu o glavi, dok njegov brat Peko Dapcevic, istovremeno, radi kod Josipa Broza u Marsalatu. Tito je od Causeskua, svedoci Pacepa, licno zatrazio da namami Vladu Dapcevica u Rumuniju, uhapsi ga i izruci Sluzbi drzavne bezbednosti Jugoslavije. Zauzvrat SDB ce namamiti rumunskog emigranta Fausta Bradeskua u Beograd, uhvatiti ga i izruciti Bukurestu. Causesku je odgovorio da ce namamiti Dapcevica, ali da ne zeli sa njime da prlja ruke! Bukurest su posetili Drasko Jurisic i Silvio Gorenjc da organizuju Vladino kidnapovanje. Tada je ministar jugoslovenske policije vec bio general Franjo Herljevic. Posao je na sebe preuzela Sekuritatea, rumunska tajna sluzba. Zbog obilne kise, pise Pacepa, otmica je obavljena u hotelu. Tom prilikom Markusev je smrtno ranjen u glavu preminuo, a Djordje Stojanovic je tesko ranjen i sa Vladom Dapcevicem predat Jugoslovenima. U otmici je ucestvovao i operativac SDB Nikola Nikolic. Zbog nemara u zbrinjavanju ranjenog Stojanovica, doslo je do iskrvavljenja i on je preminuo u beogradskom zatvoru, odmah cim je dovezen. Sahranjen je tajno na zrenjaninskom groblju. Posao skrivanja Stojanoviceve sudbine od javnosti, a i od njegove najblize rodbine obavili su Zoran Martinov, sef vojvodjanske tajne policije i Obrad Grkovic, nacelnik SDB Zrenjanin. Tanjug je tek 25. Stane Dolanc se sepurio po novinama da je uhvatio jednog od organizatora Barskog kongresa KPJ, odrzanog u vili pristinskog profesora istorije dr Branislava Boskovica 6. O smrti Aleksandra Opojevica i Djordja Stojanovica, Dolanc nije nista izjavio. Kako se za sudbinu svog brata jako zainteresovao, Ivan Stojanovic, tajna policija SFRJ je pocela da ga prati, sa dve devojke? Ni desetak godina kasnije, kada je obio sve politicke i pravosudne pragove u Jugoslaviji, Ivan Stojanovic nije dobio odgovor na pitanje gde je njegov brat Djordje Stojanovic. Policija i drzava su cutale. Luka Banovic i Silvio Gorenjc su javno demantovali memoare i generala Jona Pacepua i generala Vlada Dapcevica. U SDB Jugoslavije odeljenje za ibeovce neko vreme vodio je Meho Mujagic. Ni on nikada o tome nije progovorio. Od pet hiljada ibeovaca, koji su emigrirali iz Jugoslavije, njih dve stotine su bili aktivni i tokom sedamdesetih godina. U SDB Jugoslavije se smatralo da su oni samo produzena ruka KGB i ostalih tajnih sluzbi iz socijalistickih, ali i nekih kapitalistickih zemalja. Zahvaljujuci saradnji sa tim sluzbama, a i dousnicima koji su se nalazili medju ibeovcima, SDB je pedantno pratila njihov rad, a posebno pokusaje uspostavljanja veze sa staljinistima u samoj Jugoslaviji. Takvih grupacija je pocetkom sedamdesetih vec bilo u Beogradu, Zagrebu, Splitu, Bosanskoj Dubici, Budvi, Ljubljani, Skoplju, Sremskim Karlovcima. Jugoslovenska tajna policija ih je neprestano pratila i snimala. Najaktivniji medju njima je bio? Koordinacioni odbor za osnivanje nove KPJ? Obe su vodjene spolja, iz inostranstva, a razbijane iznutra, iz Jugoslavije. Jedan od ibeovaca Milorad Todorovic je, na primer, pao u ruke SDB tako sto je na slavi kod svog zeta izjavio:? Ako Staljin nije 1948. Todorovic je zaboravio da je njegov zet nekada radio u Udbi. Prijavio ga je tajnoj policiji, a ona je uhapsila Milorada Todorovica. Prilikom pretresa njegovog stana pronadjene su staljinisticke knjige? Prilog ideji o obnovi KPJ?. Zbog neprijateljske propagande Todorovic je osudjen na pet godina robije. Kada je u noci sedmog aprila 1974. Peti kongres KPJ zapoceo rad u privatnoj vili u Baru, tajna policija je pohapsila sve njegove organizatore i rasturila ovu ibeovsku organizaciju. Sami operativci SDB danas govore da je taj kongres bio namesten od strane Sluzbe drzavne bezbednosti da bi se uhvatio Vlada Dapcevic i da bi likvidacija informbirovaca mogla lakse da se izvede. U Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj nova potera za ibeovcima je koriscena radi novog obracuna sa srpskim nacionalno opredeljenim intelektualcima. U Banjaluci je, na primer, dve godine kasnije Sluzba drzavne bezbednosti izvela na sud dr Perka Vojinovica, Srboslava Celebica i Zdravka Marijanca pod optuzbom da su zeleli da sruse ustavni poredak SFRJ. Sudjenje je montirano uz pomoc cetiri lazna svedoka SDB BiH. Jaka Jugoslavija imala je tada i u svim policijama sveta svoje dobre saradnike. KGB je posle kongresa u Baru upozorio sve jugoslovenske ibeovce da ce ih pohapsiti i proterati ako budu delovali protiv Tita i Jugoslavije. Predsednik nove KPJ Mileta Perovic uspeo je da bezanjem iz Moskve u Francusku, izbegne hapsenje od strane KGB i SDB SFRJ. Napustio je SSSR 1975. Odatle je proteran onog trenutka kada se proculo da ce Dzemal Bijedic, jugoslovenski premijer posetiti Francusku. Perovica zatim put vodi u Bugarsku, Finsku, Svedsku, Veliku Britaniju i Izrael. U to vreme neprestano mu se kao saradnica i saputnica jos iz Kijeva, nudila Mirkana Obrenovic, becka bogatasica. Zivela je u Luganu sa svojim kominternovskim uspomenama na Tita, Djilasa i Staljina. Nekako je uspela da ubedi Perovica da odu na izlet u italijanski grad Paradizo. Tu je Mileta Perovic kidnapovan od strane, navodno mladih fasista, koji su za njega trazili otkup od 200. Taj posao su, medjutim, italijanski mafijasi uradili za jugoslovensku tajnu sluzbu. Citavom operacijom, koja je imala sifrovani naziv? Otmica je mafiji iz Milana placena 150. Mileta Perovic je vezan u automobilu, na drzavnoj medji kod Nove Gorice, prebacen u Jugoslaviju, gde je, po zvanicnom izvestaju policije i uhapsen. Iz Slovenije je prebacen specijalnim avionom, koji je zbog Perovica pristigao iz Beograda. Na ulazu u avion, kako se seca Mileta Perovic, pozdravio se sa Nikolom Nikolicem, nacelnikom u SDB Jugoslavije. Uhapsenik je u Beogradu bio smesten u luksuznom stanu kod glavne zeleznicke stanice. Osudjen je na tajnom procesu u Beogradu na dvadeset godina robije. Kaznu je izdrzavao u Sremskoj Mitrovici, jer je tamosnji zatvor bio namenjen politickim delinkventima iz Srbije i inostranstva. Mirkanu Obrenovic i Svetu Kunc lider nove KPJ Mileta Perovic, nikada vise u zivotu nije video. Ova prva pojavljivala se, kazu neki ljudi, krajem osamdesetih u Vojvodini pod imenom Mirjana Zelen Maksa. Mileta Perovic je na slobodu izasao za Novu 1988. Realna opasnost od povratka staljinista u SFRJ nije postojala, ali je Titu i politickom vrhu zemlje bio potreban jos jedan politicko-policijski obracun, radi ucvrscivanja sopstvene vlasti i demonstracije svoje snage i Istoku i Zapadu. Sam Milovan Djilas je tih godina pisao da je Josip Broz, opiruci se rastucem uticaju SKJ i JNA, koje je 1971. Time je i SDB dobijala na snazi i moci, a njeni rukovodioci veliku policijsku i politicku moc. Kako, medjutim, Tito vise nije mogao da se suprotstavlja uticaju Edvarda Kardelja, to su se u jugoslovenskoj tajnoj policiji skoncentrisali sedamdesetih godina, uglavnom, slovenacki kadrovi, koji su postepeno preuzimali potpunu kontrolu nad Sluzbom drzavne bezbednosti. Covek koji je tada sebe dozivljavao kao prvog policajca Jugoslavije, bio je Stane Dolanc. O njemu je Dobrica Cosic lepo rekao da je bio najmocniji covek brionske monarhije:?... Kardelj je bio mozak titoizma, Dolanc njegova pesnica deceniju i po. On je vladavini, od starosti onemocalog Tita, davao energiju alpiniste i okrutnost lovca na sitne zveri. Tito je sa Dolancom nadoknadjivao upravo one moci koje su mu smalaksavale i bez kojih njegova despotija ne bi funkcionisala, a to su lukavstvo, beskrupuloznost, upornost u naopakoj politici. Kardeljeva samoupravna destrukcija Srbije i utvrdjivanje hrvatsko-slovenacke hegemonije, bez Dolanca, njegove autoritarne volje i energije, ne verujem da bi se tako uspesno odrzala!? Velika slovenacka podvala Pocetkom 1992. Nekada je to bila strogo cuvana, ne samo slovenacka, vec i jugoslovenska drzavna tajna. Naime, Slovenija u tom prljavom poslu ucestvuje vec pedesetak godina sa znanjem, a nekada bez odobrenja, nekadasnjeg politickog vrha Jugoslavije. Jedan covek iz Beograda, medjunarodni trgovac, Slobodan Bata Todorovic, otkrio je krajem sezdesetih sve o toj ilegalnoj trgovini oruzjem, pa se uz saglasnost JNA, u nju i ukljucio. Sredinom sedamdesetih Todorovic je osudjen na dvadeset godina robije, ali ne zbog oruzja, vec zbog mahinacija u deviznom poslovanju. Svedoci tog vremena i ljudi koji su imali prilike da cuju Todorovicevu ispovest, tvrde da je sudjenje bilo drzavna osveta zbog lose preprodaje domaceg naoruzanja i opreme. Tako tvrdi beogradski advokat Sava Andjelkovic:? Kada je sredinom osamdesetih moj klijent Bata Todorovic, iz Zabele dosao u Beograd na operaciju prostate, predosecajuci da ne moze da pobedi rak, ispricao mi je svoju najvecu privatnu tajnu. Kao dokaz za to, pokazali su mu dokumente o preprodaji jugoslovenskog naoruzanja ruskog porekla, koja je obavljena preko firmi Bate Todorovica. Tu prodaju od Todorovica je narucio licno Nikola Ljubicic, general i ministar, da bi JNA rasteretio zastarelog oruzja. Najbolju ponudu za tu robu dali su Italijani i oruzje je uz pomoc? Ugovorom izmedju prodavca i kupca, medjutim, nije bilo naznaceno da Italijani nemaju pravo da preprodaju to naoruzanje nekim zemljama koje su u ratu, pa je citav kontingent, dovoljan da se opremi jedna armija, za dobre pare prodat Izraelu. Tim jugoslovenskim oruzjem ruskog porekla i uz pomoc svojih vestih komandanata, Izraelci su zaratili sa Egipcanima i vojnicki ih porazili. Kako Kairo to nije mogao da otrpi, zalio se Moskvi. Vrlo brzo iz Moskve je u Beograd stigao Breznjevljev prekor Titu zato sto naoruzava? Tu u Titovom kabinetu pocelo je da se odmotava klupko. Otkriveno je da je glavni posrednik u prodaji bio Bata Todorovic, ali je precutano da JNA nije naznacila zabranu prodaje Izraelu, na sta je imala pravo, a da bi se ta greska sakrila, sva krivica je prebacena na Todorovica. Bata se u Ljubljani, dok je trajala tajna istraga, branio da poseduje kopiju Ljubicicevog naredjenja o prodaji ruskog oruzja, u kome pise da se ono ne sme preprodavati zaracenim stranama. Islednici SDB Slovenije i SSUP-a su nasli generalovo pismo, priznao mi je Bata, ali nisu prestali da ga optuzuju, jer je Titu, a i Ljubicicu bio potreban krivac, da bi se Breznjev nekako umirio.? Todorovic je bio covek sa jakim vezama u Narodnoj banci Jugoslavije. Imao je dobre veze i u jugoslovenskoj diplomatiji. Milan Tresnjic, nekadasnji konzul u Nemackoj, tvrdi da je sef konzularnog odeljenja u Ambasadi SFRJ u Becu, Mihailo Jurman poslovao sa Batom Todorovicem i zato bio na sudu. Iskusni bivsi kontraobavestajac Tresnjic, priznaje da je Todorovic bio u stalnom kontaktu i sa Edom Brajnikom i njegovim ljudima u saveznoj Udbi. Egon Konradi, nekadasnji direktor? Udba, a kasnije i SDB je sa Batom Todorovicem imala velike kombinacije i poslove. Bile su sve to mutne radnje, toboze, u korist jugoslovenske obavestajne sluzbe, a u stvari, na stetu SFRJ, a pre svega srpske privrede. Zna se, na primer, da je Todorovic italijanskim trgovcima isporucivao po nekoliko hladnjaca? Za to vreme, doticni Italijani bi ugasili svoje firme, ciji je osnivacki kapital obicno bio mali, pa nasa preduzeca iz Vojvodine nisu imala od koga da naplate to najkvalitetnije mlado junece meso. Kako su sudski troskovi bili skupi, a sudovi spori, nasi proizvodjaci bi od svega dizali ruke, cutali i skrivali svoju sramotu. Italijani su znali da ce se to dogoditi, jer je sa njima i postignuta takva? Novac je deljen na tri dela trgovcima, Bati Todorovicu i Edi Brajniku, odnosno Udbi. Takve i slicne trgovacke trikove Todorovic je izvodio najcesce sa Slovencima, koji su se u? U tim poslovima su imali ucesce cak i slovenacki ministri u saveznoj vladi. Pokrice su imali u jugoslovenskom politickom vrhu, najvise kod Edvarda Kardelja. Kako bi, inace, Slovenija godinama mogla da izvozi tri puta vise nego sto je bila njena proizvodnja? Nisu je Hrvati uzalud zvali? Slovenci su cak i cuvenu srpsku sljivovicu pakovali u zelene flase i prodavali je kao? Slobodan Bata Todorovic je sa Slovencima usao i u lanac trgovine oruzjem, kao najunosnijim poslom. Za Slovence je on tu bio posebno velika konkurencija i zato su resili da ga uklone. Jednog zimskog dana, pocetkom 1975. Tu su ga kidnapovali, uspavali injekcijom i u specijalnoj hladnjaci prebacili za Ljubljanu. Bata Todorovic je smesten u jednu vec pripremljenu prostoriju Doma milicije. Tu je drzan u strogoj tajnosti, pod istragom, punih sest meseci. Njegovi andjeli cuvari su bili Antun Zagar i Boris Stupar, alijas Lemai, operativci SDB Slovenije, a islednik se predstavio kao Mladen Ratkovic. Pretpostavlja se da je nakon saslusanja pridobijen, odnosno prevaspitan na policijski nacin, ustupio svoje trgovacke veze i tajne kanale oruzja slovenackim kolegama. Ko zna sta se tacno desavalo u tom specijalnom zatvoru. U Beogradu, u medjuvremenu, niko nije ni znao da je Bata Todorovic uhapsen. Pojavio se iznenada te godine u Kopru, gde je opet, ali javno uhapsen, a zatim sproveden nadleznim organima gonjenja u glavni grad, koji su za njim bili raspisali poternicu. Bata Todorovic je jos u Ljubljani slovenackoj SDB, tj. Janezu Zemljaricu dao rec da nikada nece prozboriti o svom boravku u zatvorskoj sobi Doma milicije. Slovenacki islednici nisu tukli Todorovica u Domu milicije, ali su mu pretili da ce ga izruciti Italijanima, koji su ga trazili da mu sude zbog vojne spijunaze.